ОПРЕЗ! ЗБОГ ФИШИНГ ПРЕВАРЕ МОЖЕТЕ ОСТАТИ БЕЗ НЕКРЕТНИНА Грађани од почетка године ојађени за 54 милиона динара

Главна интернет превара је фишинг, на коју корисници лако наседну - подаци су Националног центра за превенцију безбедносних ризика.

Јован Милосављевић из Националног центра за превенцију безбедносних ризика рекао је за РТС да се дешава да грађани пријаве превару, али да не кажу колико им је новца скинуто, тако да немају потпуне податке. центра за превенцију безбедносних ризика.

Јован Милосављевић из Националног центра за превенцију безбедносних ризика рекао је за РТС да се дешава да грађани пријаве превару, али да не кажу колико им је новца скинуто, тако да немају потпуне податке.

"Оно што је евидентно да је количина изгубљеног новца далеко већа од ове коју ми данас имамо као статистички податак. Можемо да кажемо да је 2022. године изгубљено нешто више од осам милиона динара, исто само на основу инцидената који су пријављени Националном центру, а имали су тај податак о томе колико је новца изгубљено", навео је Милосављевић.

Тај износ је 2023. износио, додаје, нешто више од 15 милиона динара, практично дупло више него претходне године, док се од 1. октобра на основу података у бази види да су грађани од почетка године преварени за више од 54 милиона динара.

Објаснио је да се за нападе злоупотребљавају сви могући канали, а да је, иницијално, фишинг углавном ишао путем имејла.

"Сада то углавном иде путем друштвених мрежа. На основу података које има Национални центар за ову годину, највећи број фишинг превара је ишао каналима друштвених мрежа. Реч је о спонзорисаним огласима који стижу корисницима на њихове налоге и где се нуди једна фантастична опција брзе зараде у свега пар кликова. Концепт напада је врло једноставан. Нуди вам се могућност да зарадите, рецимо, лајковањем неких одређених садржаја на друштвеним мрежама, да зарадите неки одређени износ", рекао је Милосављевић-

Додао је да су актуелне и преваре које позивају на инвестирање новца.

"Дакле, тражи се од вас да инвестирате, рецимо, 500 или 1.000 динара, где остварујете на крају дана зараду од, рецимо, 2.000 динара. па онда што већи број уплата или што виши ниво новца кроз инвестицију, остварујете и већу зараду, људи тако крену. Имали смо, на жалост, један случај где је господин из Србије тако инвестирао и инвестирао, подигао кредит, на крају је морао да прода своје некретнине да би могао да врати тај кредит, јер је схватио, нажалост тек пред крај, да је превара", нагласио је Милосављевић.

Поручио је да се, чим се траже лични подаци, треба додатно размислити, јер чим звучи сувише добро да би било истинито, врло је извесно да није и позвао је грађане да све сумњиве активности пријаве Националном центру, пише РТС.