ТОНИ ПАРСОНС, ПИСАЦ: У Србији срећем најбоље читаоце на свету

"Изазов је био вратити се серијалу, јер сам већ написао шест књига о Максу Вулфу, а потом три одвојена романа. Вратио сам се том свету и покушао да га направим опет уверљивим", рекао је Парсонс Тан‌југу на Међународном београдском сајму књига.
    Међу иницијалним капислама за настанак "Убиства за презаузете" били су Парсонсова ћерка, која је куповала оброке за бескућнике са његовом банковном картицом, као и смрт британског криминалца Микија Мекавоја.
    Парсонс је признао да се дивио Мекавоју јер је, укључен у велику пљачку 1983. на аеродрому Хитров и био "једини из банде који није желео да сарађује са полицијом и да ода неког".
    Парсонс је додао да га је то надахнуло за лик Еме Мун, која излази након 16 година из затвора, пошто је "одбила да изда неког што је необично у свету криминалаца".
    Према његовим речима, као надахнуће за наслов послужио му је популарни језички водич "Јапански за презаузете".
    У новој пустоловни о Вулфу, Парсонс је "кренуо даље, јер су деца одрасла људи су остарили, као и пас, а полицајци су циничнији".
    "Све се мења, то је у духу истинитости серијала, тај проток времена", напоменуо је Парсонс.
    У стварности, писцу је недавно угинуо пас Стен, али је истакао да се појављује у "Убиству за презаузете" и да ће "у следећем роману о Вулфу дефинитивно живети".

    Почетком године Парсонсу се појавио и прихолошки трилер "Ко је она била", смештен у енглески Корнвол, који писац много воли, као и јастоге који су део радње.
    "То је занимљив део света. Леп, најудаљенији део Енглеске одакле год да кренете. То је раднички крај, тешко се зарађује, али има прелепе крајолике и плаже. Има доста писаца који су ту сместили своје романе и осећам се као део лепе традиције", напоменуо је писац. 
    Парсонс је рекао да је лепо вратити се у Србију, где је први пут био када је имао само 20 година.
    "Сада имам 70 година и то је тачно пола столећа, што ми не изгледа могуће, али јесте. Сјајно је вратити се. Долазим сваке године последње две деценије, да промовишем књиге и подржим свог издавача, а једино нисам био током пандемије", напоменуо је Парсонс.
    Према његовим речима, у Београду се "виде промене, град се стално мења, као и ми".
    "Срећан сам што сам ту, међу српским читаоцима и у овом дивном граду и сјајној земљи. Овде срећем најбоље читаоце на свету", рекао је Парсонс. 
    Као некадашњи музички новинар, који је крајем седамдесетих писао за утицајни лондонски недељник Енеми (НМЕ), Парсонс је упитан да ли има нешто данашње музике која га занима, али је одговорио да га само "узбуђује стара музика".
    Пошто су га једне новине упитале да направи свој избор нових винилних издања, Парсонс је признао да је најмодерније чега је могао да се сети био албум Дејвида Бовија "Let's Данце'" из 1983. године.
    "Схватио сам да је за мене 1985. година нешто што је најдаље. То је за мене нова музика", насмејао се Парсонс.
    На свом представљању у оквиру програма "Атлас описан небом" на Сајму књига, Парсонс је навео да је роман "Убиство за презаузете" био у плану да се појави у августу, али је осетио да књига није спремна, па је њен излазак у Великој Британији одложен за јануар 2025. године.
    Пошто је српски издавач Лагуна ипак одлучио да се роман појави ове јесени, Парсонс се са тим сложио, као и његов британски издавач "Пингвин", јер им се "допала идеја да дају светску премијеру Србији".
    У разговору са модераторком Драганом Ковачевић, Парсонс се присетио своје прве посете Србији пре 50 година, рекавши да је приликом путовања кроз Југославију Београд оставио посебан утисак на њега, и да је осетио "повезаност, као ни са једним другим градом на свету".
    Навевши да пише једноставне књиге, зато што је и сам једноставна особа, Парсонс је додао да обично реагујемо на сваку књигу, песму и филм, ако у њима препознајемо причу која говори о нашем или животу уметника.
    "Љубавна песма је заправо прича о вашем раскиду, било да је изводе Пол Макартни или Тејлор Свифт", навео је Парсонс.

    Свој први изузетно продавани роман "Човек и дечак" (1999) написао је док му је умирала мајка, а Парсонс је приметио да је била успешна, јер је писана из "болне тачке, са којом су се људи могли поистоветити".
    Нико није веровао у његов први детективски роман о Максу Вулфу "Један по један"(2014), осим једног издавача, а Парсонс је додао да је у животу за успех "понекад потребна само једна особа".
    Парсонс је рекао да тренутно ради на књизи "Човек и пас", о свом угинулом псу Стену, и нада се да ћу наћи милионе читалаца који су волели књигу "Човек и дечак". Роман "Убиство за презаузете" је посветио Стену.
    "Угинуо је кад сам спремао књигу за лектуру. Имао је 12 година. Мој живот више никад неће бити тако добар као са Стеном. Заслужио је да добије посвету", рекао је Парсонс. 
    Прво поглавље у нефикцијској књизи о Стену зваће се "Један зец није довољан", а Парсонс је додао да пси могу бити утеха за наше проблеме, јер нам пружају пријатељство и осећај припадности.
    Присетивши се како је прочитао све романе о тајном агенту Џејмсу Бонду Иана Флеминга, Парсонс је рекао да је одрастајући у предграђу преко њих спознао да постоји узбудљив свет путовања, лепих жена и опасности, а такав је хтео да буде и његов серијал романа о Вулфу.
    Парсонс је навео да је радио на првом роману о Вулфу две године, ризикујући и живећи само од уштеђевине, што се исплатило јер је његов јунак породичан човек са обавезама, у тренутку када "има превише клишеизираних пијаних пандура". 
    "Добро писање избегава клишее", оценио је Парсонс.
    Говорећи о својим узорима, Парсонс је истакао Артура Конана Дојла и његовог чувеног јунака Шерлока Холмса, јер је "лондонски детектив, а Лондон се користи као лик", док је Агата Кристи била "мајстор заплета што је потребно да изненадиш читаоца".
    "Мораш бити свестан мајстора који су ти претходили", нагласио је писац, који потом потписивао своје књиге бројним поштоваоцима на штанду Лагуне.