На данашњи дан је ослобођен Нови Сад
НОВИ САД ДАНАС ОБЕЛЕЖАВА 80 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Дан када су се слобода и песма поново вратиле у град
Дан ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, када су пре 80 година борци Новосадског партизанског одреда 1944. године ослободили град, а из њега се повукле последње фашистичке окупационе трупе, обележава се данас уручењем највиших признања, Октобарске награде и Новембарске повеље овогодишњим добитницима, и посебним свечаним програмом.
Након три и по године окупације, крајем октобра 1944. године, у Нови Сад су ушле јединице Народнослободилачке војске Југославије, а убрзо и Црвена армија, а са њима и слобода. Борба и отпор Новосађана су, током Другог светског рата, праћени великом погибијом и огромном материјалном штетом. Погинуло је више од 550 учесника НОБ-а, од тога у оружаним јединицама 200, у позадини 35, док је обешених и стрељаних било 67, убијених на ислеђивању седморо, а умрлих у затворима и логорима 239. Погинуло је и више од 5.000 становника, свих узраста, оба пола, различитих националности, а понајвише Срба и Јевреја, односно живот је изгубио сваки дванаести житељ. Нови Сад је био осиромашен и у рушевинама, без иједне читаве фабрике, с уништеном електричном централом, без трамвајског саобраћаја, водовода и канализације, без иједног моста и с готово 20.000 становника мање у поређењу с 1941. годином.
Oни који су били код Танурџићеве палате први су угледали један руски тенк, сав испреплетан платном и окићен пешкирима, препун младића и девојака, а за њим још један исто тако окићен. Настао је прави делиријум од одушевљења, среће и радости и свако je хтео и желео да се рукује и пољуби са баћушком
Бомбардовање у априлу 1941. године
Након напада 6. априла 1941. године окупатори нису штедели Нови Сада, а отпор који је пружао Новосадски партизански одред био је добар изговор за суровост. Приликом напада на Краљевину Југославију немачки авиони бомбардовали су неколико локација у граду. Бомбе нису падале само на аеродром на Детелинари и друге војне објекте, него и по улицама града. Немачки бомбардери су чак митраљезом пуцали људе на улици, а најтрагичније сведочење је убијање погребне колоне у Кисачкој улици. Никада није утврђено колико је тачно Новосађана страдало током априлских бомбардовања и на почетку окупације.
Према општеприхваћеним подацима о ослобођењу 2. батаљон Новосадског партизанског одреда је 23. октобра 1944. године поставио заставу на Градску кућу, што је симболично означило крај окупације, а око 11 часова у Нови Сад су стигле и две чете 1. батаљона Новосадског партизанског одреда, док су у 13 часова стигли делови јединица Главног штаба Војводине и 7. војвођанска бригада. Свештеник у Успенској и Алмашкој цркви, први послератни градоначелник Новог Сада и народни посланик прота Алимпије Поповић забележио је догађаје тог октобарског поподнева пре 80 година. Према његовим белешкама Мађари окупатори су град напустили неколико дана пред ослобођење, док су Немци то учинили у недељу, 22. октобра, у 15 часова, претходно разрушивши оба моста. Од тог тренутка је град био слободан:
Октобарска награда и Новембарска повеља
Инклузивни мешовити хор „Исон“, професор специјалиста за област методике наставе књижевности и српског језика Мирјана Грдинић и професор српског језика и књижевности Сања Лаловић добитници су овогодишње Октобарске награде, док је Новембарска повеља припала Факултету спорта и физичког васпитања и ДОО за новинско-издавачку делатност „Мађар Со“. Њима ће данас, традиционално градоначелник Новог Сада Милан Ђурић и председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић у Градској кући уручи та највиша градска призња.
Претходно ће на Спомен-гробљу бoраца нaрoднo-oслoбoдилaчкoг рaтa 1941-1945. гoдинe венце положити председница Покрајинске владе Маја Гојковић и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић.
„Грађани су излазили из својих домова, грлили се и љубили, честитајући један другом и славећи слободу. На домовима су биле окачене народне и државне заставе, као и црвене са српом и чекићем. Први је заставу истакао трговац Драгутин Чурчић, на својој кући у Улици златне греде. Само сат времена касније почели су пролазити млади партизани у групама по десетак са разноврсним оружјем. Убрзо је читав трг био испуњен народом, већином омладином. На све стране се чула музика, играло се коло, клицало се слободи и лица су била радосна. Ниједног ружног повика нити псовке, већ једино радост и весеље. Трг се све више пунио народом. Наједном преста музика и клицање, а они који су били код Танурџићеве палате први су угледали један руски тенк, сав испреплетан платном и окићен пешкирима, препун младића и девојака, а за њим још један исто тако окићен. Настао је прави делиријум од одушевљења, среће и радости и свако хтео и желео да се рукује и пољуби са баћушком. Дочекавши слободу са око 45.000 становника, град се брзо увећавао, тако да је шездесетих година прошлог века већ имао више од 100.000 становника. Одмах по ослобођењу Нови Сад је почео да се обнавља и развија и све више људи да се досељава, па је у периоду после Другог светског рата Нови Сад је посато и највећи град Војводине.
С. Ковач