ИНТЕРВЈУ
ГЛУМАЦ ВИКТОР САВИЋ показао таленат за кик-бокс па открио какав је глумачки ринг: „Сваки дан имамо неки мегдан”
Филм „Мегдан: Између воде и ватре” у којој главну улогу тумачи глумац Виктор Савић и након београдске и новосадске премијере наставља да пуни биоскопске сале широм земље и региона, те га је до сада, према процени аутора, погледало више од 50.000 људи.
Алекса Балашевић, продуцент и сценариста овог филма, заједно са глумачком и ауторском екипом, међу којима се посебно издвојио Виктор Савић који носи целу причу, на филмско платно је донео остварење које говори о снази воље бившег спортисте великих снова, кога околина и друштво терају да у вртлогу стварности пронађе љубав и смисао живота.
Конкретно, филм прати чувара дискотеке, којег тумачи Савић, а који је при крају своје борилачке каријере, али има и морални дуг из прошлости који долази на наплату. Некадашња ватерполо звезда Петар креће у игру са високим улозима како би спасао свој ватерполо клуб од пропадања. Док рони све дубље у балканско подземље, Петар открива да је линија између победе и пораза танка. Према речима глумца Виктора Савића, ова драма о групи момака који морају да бирају између воде и ватре, али желе да задрже обоје, има, пре свега, добре поруке, те је то и његова главна вредност.
– Филм опомиње људе догађајима са самог почетка, због којег тај главни лик, ког ја тумачим, носи један црни облак над собом и једно очајање у које нико од нас не би требало да упада. Дакле, и сам тај догађај, а и после, његов начин живота је велика опомена свима да се изброји до десет у тим неким ситуацијама. Поред тога, филм позива људе да се баве спортом, а не криминалом. Ово је, дакле, једна племенита и позитивна прича са добрим порукама, о односима са пријатељима, праштању, суочавању са самим собом, а онда и о праштању самом себи, потом и превазилажењу тога и учењу на својим грешкама. То су све ствари због којих би људи требало да погледају овај филм и због којих ја могу отворено овако да позовем пре свега младе људе да дођу у биоскоп – казао је за „Дневников” ТВ магазин глумац Виктор Савић, а потом додао да филм са собом носи и једну метафору. – Тај ринг у којем се ликови боре је метафора за живот генерално. Свакодневно имамо мегдан - од међуљудских односа на нивоу породице, до тих неких битака које водимо на пословном плану, као и у односу са самим собом. Дакле, овај живот је један мегдан, а да не причамо о целокупној припреми за путовање душе и за наставак, што и јесте суштина свега. Дакле, ово је тај полигон и ту је тај мегдан. Ту се боримо да заслужимо све оно вредно што долази.
Будући да је за потребе ове улоге морао да уђе у ципеле професионалног кик-боксера, Виктор је био на посебном тренингу и дуго се припремао за ову улогу.
– Што се тиче физичке спремности, припреме су ми трајале годину дана и то у теретани, а што се тиче самог кик-бокса, имао сам укупно три тренинга. Међутим, тренирао сам са тренером из Новог Сада, који „прави” шампионе, тако да је направио и једног филмског шампиона. У сарадњи са њим, чак и та три тренинга су била добра – казао нам је глумац и додао да је и њему приватно, попут лика у овом филму, фокус веома важан у животу. – Фокус је најважнији генерално, шта год радимо. Дакле, када ходамо и прелазимо улицу битан је фокус. И у спортском и у том метафоричком рингу је битан фокус. И метафорички, мегдан без фокуса не може да се одложи.
Виктор нам се похвалио и да је цео живот у спорту па му није тешко пало да се озбиљно припрема за улогу кик-боксера
– Када ухватиш ту нит са спортом, онда ти сваки други некако лако иде – истакао је Савић, додајући да данас активно, осим што одлази у теретану, вози сноуборд.
Глумачки ринг као и сваки други
Иако је реч о, како Виктор каже, племенитом борилачком спорту, у филму су приказане и жестоке борбе у рингу, а нас је занимало како у стварном животу изгледа глумачки ринг. Виктор нам је открио да је то за њега посао, као и сваки други, иако спада у уметност.
– Глума је такође терен, као и сваки други посао и носимо се исто са разним проблемима, као и људи у сваком другом послу. Наш посао је такав да смо у контакту са људима, па можеш мало да узлетиш, али морамо стално да се сетимо да је то ипак само посао. Да смо ми људи који раде тај посао, дакле, ми смо извођачи радова. Наравно, уметност је нешто што треба прво и пре свега да нас покреће у том послу јер онда наш израз покрене и људе који то слушају, гледају, читају – објаснио је Виктор Савић.
Глумац је, како је рекао, задовољан сарадњом са Алексом Балашевићем чији је „Мегдан” и сценаристички и продуцентски првенац. Од почетка стварања овог филма био је укључен у његов процес, те сценарио читао од „прве руке”
– Он је толико био отворен за неке конструктивне критике, не само с моје стране, већ од свих. Тражио је помоћ, што тако треба и да функционише у овом послу. Он је и сам рекао како је то реткост код нас да неко каже да нешто не зна, а желео би да уради. Дакле, ми треба то да радимо нон-стоп. Шта год радили, постоје људи око нас који су стручни и сами не можемо ништа. Дакле, треба да укључимо што више људи који знају свој посао и који могу да помогну да тај пројекат, у овом случају, овај сценарио, направе тако да он доведе до тога да ми имамо пуне биоскопске сале – истакао је Савић, додајући да би волео да се управо то и настави у биоскопским салама и да, након Стинга, који је био одушевљен овим остварењем на италијанској премијери, и домаћа публика заволи филм. – Искрено, главна провера квалитета филма ми је била са децом мојих пријатеља и колега. Они су одушевљени филмом. И то је мени, искрено, највећа провера. Ако се то деци допада, онда ће то гледати њихови родитељи и већ смо постигли тај циљ да то може да се гледа у оквиру породице. Не занима ме више да ли ће неки критичар и шта ће да каже о филму, ако се деци тај филм допада, ако се то девојчицама допада онда то значи да није много мушка прича, да није крвави спорт. Иако кик-бокс јесте крвави спорт у њему нема насиља. Борилачки спортови су често племенитији од оних који нису борилачки.
В. Бијелић
