КЉУКАЊЕ АНТИБИОТИЦИМА КАД НЕ ТРЕБА ЋЕ НАМ ДОЋИ ГЛАВЕ Супербактерија вреба, прети нам пандемија која ће однети милионе живота ПРОГНОЗЕ СТРУЧЊАКА ПОЗИВАЈУ НА УЗБУНУ

У питању је злоупотреба антибиотика која доводи до резистентности бактерија на лекове. Фармацеут Фармацеутске коморе Србије Соња Стојиљковић напомиње да антибиотици лече искључиво и само бактеријске инфекције и да могу бити преписани искључиво од стране лекара.

- Антибиотици се преписују пацијентима само у случајевима када њихов имунитет не може да се избори са избори са бактеријском инфекцијом. Тада додајемо антибиотике како бисмо ту инфекцију излечили - каже фармацеуткиња Стојиљковић.

Истиче да антибиотици не помажу никако код вируса, тако да је велика заблуда код народа да може да излечи вирусну инфекцију. 

- У периоду короне упали смо у један овакав проблем! Бактерије су паметни микроорганизми и сваки пут када дођу у контакт са антибиотиком запамте те неке протеине или запамте неку структуру на коју је антибиотик деловао. Онда оне измене тај свој протеин, односно ту своју структуру, и следећи пут имате ситуацију да исти антибиотик не може да вам излећи исту бактерију - рекла је раније за "Блиц" фармацеуткиња Стојиљковић. 

На ову опасност стручњаци константно упозоравају и напомињу да ова врста лекова мора рационално да се користи. 

- Мислим да је нерационална употреба антибиотика веома смањена у последње време. Ми доста причамо о томе, међутим, и даље постоје оне ситуације када људи долазе и траже антибиотик да понесу на море! Ви прво не можете знати шта ће вас задесити, да ли ће вас нешто задесити и да ли ће тај антибиотик бити адекватан у тој ситуацији! Ако имате температуру никако не значи да ће вам антибиотик помоћи у тој ситуацији. Чак у 90% случајева биће у питању вирусна инфекција на којој антибиотици заиста не делује - каже фармацеуткиња у емисији "Блиц дан". 

Злоупотреба антибиотика води ка стварању супербактерије 

Све више бактерија ће препознавати антибиотике и стицати резистенцију на њих. Међутим, још већи проблем биће то што фармацеутска индустрија неће моћи да испрати резистенцију бактерија на антибиотике истом брзином.  

- Нажалост, да бисте ви нови лек пустили у промет, то смо видели у периоду короне, није то тако лако. Мора да прође десет година претклиничких и клиничких испитивања да бисте ви једну супстанцу дефинисали као потпуно ефикасну и потпуно безбедну да би она била лек који ће се онда наћи у некој широкој употреби - каже Стојиљковић. 

Опасност нам је пред вратима

- Постоје страшне прогнозе и то већ за 2050. годину, када се сматра да ће се ући у озбиљан период резистенције и где ће нам се вратити неке болести које смо имали пре антибиотика - упозорава Стојиљковић. 

Пацијенти често греше када не испију терапију до краја, остане им лек, који они касније поново узму када осете сличне тегобе, упозорава фармацеуткиња. 

-То су ситуације са којима се ми заиста свакодневно боримо у апотекама, јер они кажу, ја сам имао три таблете и почео сам да пијем, ја сад морам да наставим. Ту је наша обавеза и дужност да ми практично тог пацијента проследимо лекару, па ће лекар проценити да ли је потребно или није потребно да настави! Ако вам је остало три таблете од прошлог пута, значи ни случајно их немојте узети на нову инфекцију, јер нико не гарантује да је исти микроорганизам у питању, нити ико гарантује да ће тај лек поново да делује - каже Стојиљковић.

Напомиње да је веома важно узимати терапију до краја, онако како је прописана! 

- Ми се плашимо да ће 21. век бити век супербактерије! Зато оволико и апелујемо на понашање људи, плашимо се да нећемо имати довољно средстава да се изборимо са микроорганизмима - каже Стоиљковић. 

Дајте организму шансу да се избори са болешћу

Стојиљковић саветује да увек прво треба дати организму шансу да се избори са инфекцијом. 

- Ако се тако поступа, та инфекција ће га на много слабији начин напасти следећи пут, ако га уопште нападне! Ако сваки пут помогнете организму, дајући му антибиотик, вас ће сваки следећи пут, много чешће, опет напасти та иста инфекција, јер ваш организам није навикао да се брани сам, него је навикао да му ви додате нешто, да се он сам избори и да има помоћ - каже Стојиљковић. 

Пустите организам да развије свој имунитет, јер када га развије, онда је то права ствар, саветује фармацеуткиња. 

Студије предвиђају смрт 39 милиона људи у наредних 25 година 

Студија објављена у The Ланцету предвиђа да би патогени отпорни на лекове могли изазвати више од 39 милиона смрти у наредних 25 година. У истом периоду, 169 милиона смртних случајева могло би бити повезано са инфекцијама отпорним на лекове. Анализа показује да је годишње више од милион људи умирало од ових инфекција од 1990. до 2021. године. 

Смртност међу децом млађом од пет година од АМР-а опала је за 50% током тог периода, док је смртност међу особама старијим од 70 година порасла за више од 80%. Предвиђа се да ће се ови трендови наставити до 2050. године, и то са чак смањеном половином смртних случајева код деце млађе од пет година и више него удвостручавањем код особа старијих од 70 година. 

Аутори студије из пројекта Глобалног истраживања антимикробне резистенције (ГРАМ) упозоравају да ће се смртни случајеви узроковани АМР-ом стално повећавати, уколико се не предузму санационе мере. До 2050. године, директни смртни случајеви од АМР-а могли би досегнути 1,91 милион годишње, док би АМР могао допринети укупно 8,22 милиона смрти годишње. 

Ови алармантни подаци наглашавају хитну потребу за глобалном акцијом против антимикробне резистенције.

Blic.rs