ЧУДО НА ЈАВОРУ Грожђе родило на преко 1.000 метара надморске висине, Милош сорту назвао "нерадничка" (ФОТО)
НОВА ВАРОШ: Сурови висови планине Јавор од давнина су познати по томе што на њима рађају квалитетан кромпир и хељда који могу да опстану на том неприступачном терену.
О неком егзотичном воћу и поврћу све до сада није било говора да може родити у овом крају. Ипак, да се чуда дешавају најбоље показује домаћинство породице Радишић у ком је први пут, од кад је света и века, родила винова лоза на преко 1.000 метара надморске висине. Ови вредни домаћини доказали су да су чуда могућа, па су доскочили природи и лозу посадили у пластенику.
- Пријатељи су ми донели две саднице, једну црногорку и једну чачанку, у том тренутку ја сам радио нешто у пластенику, па сам одлучио да их ту пободем, искрено нисам очекивао да ће од тога нешто да буде. Међутим, прве године она се примила, друге године порасла је метар и по, а треће године већ је донела род, ове године нам је пета берба”, рекао је за РИНУ Милош Радишић.
Лоза сорте „нерадничка” како Милош у шали каже, није превише захтевна, а међу паприкама и парадајзом се ипак лепо разбашкарила.
- Нема око ње много посла, у пролеће бацим стајњака, воду има кап по кап и лети је орежем да ми не би правила хлад у пластенику”, прича Милош.
Овај необичан род у Милошевом пластенику сладак је као мед и има га довољно за потребе њиховог домаћинства, али све чешће им наврате комшије и рођаци да се лично увере у ово „чудо природе”.
Милош каже да му је највећи „мерак” да кад од рада дође уморан седне у пластеник и убере неки грозд да се освежи, али и да га радо дели са комшијама.
Његов рођак Милојко Поповић дошао је чак из Крагујевца да се и лично увери да је на Јавору на 1100 метара надморске висине родило грожђе.
- Ја не памтим да је ико овде гајио било коју сорту грожђа, па сам сад дошао код рођака да видим ово чудо. Ја у Крагујевцу имам већ 30 година вињагу која се подвезује и редовно је прскам и бавим се око ње, али да је овако родила лепо и слатко грожђе стварно нисам доживео”, тврди Милојко.
Иначе, у овом делу западне Србије људи се углавном баве сточарством, дуге и хладне зиме, диктирале су и избор пољопривредних култура које ту могу да опстану, а грожђе је у њихове домове углавном стизало са пијаца.