КУЛТУРНИ ОКТОБАР ДРУШТВА „БАШТИНАР” Награђена мапа перлеске вароши
ПЕРЛЕЗ: Пригодном свечаношћу у Културној станици „Баштинар-млин” у Перлезу јавности су приказани резултати делатности Друштва „Баштинар” на очувању вредног културног наслеђа.
Наиме, у априлу је центар Перлеза, залагањем „Баштинара” проглашен за заштићену културно-историјску целину од посебног значаја за Републику Србију.
Нови вредан резултат је Баштинаров водич кроз културно-историјску целину Перлеза, заправо центра места, који житељи колоквијално називају перлеска варош. Графички занимљиво решена мапа, која Перлез симболично ставља у центар света, недавно је победила на Међународном фестивалу туристичких публикација „Кофер слова” у Крушевцу као најбоља туристичка публикација објављена у Србији 2024. години.
У оквиру програма у недељу је представљена биста сликара и заслужног ликовног педагога Богомила Карлавариса, рођеног у Перлезу, која ће бити постављена у градском парку. Уручене су и специјалне награде „Витез баштинар” за нарочите резултате у неговању духовне традиције и наслеђа Баната. Награђени су доскорашња директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, архитекта др Дубравка Ђукановић, управник Музеја Жеравица у Новом Милошеву Чедомир Жеравица, новинар и књижевник Љубомир Живков.
Захваљујући се на награди др Дубравка Ђукановић је истакла изузетан значај залагања и труда чланова Друштва “Баштинар” на чувању баштине, изразивши уверење да су њихови успеси на том плану знатно допринели проглашењу Зрењанина за Град културе 2025. године. Оснивач “Баштинара” Зоран Стојачић је нагласио да је најважнији задатак овог удружења заштита амбијента и културно-историјске целине Перлеза, која је наслеђена од предака и која мора бити у аутентичном облику очувана и предата млађим генерацијама.
Музички део свечаности обухватио је наступе двоје сјајних, врло младих музичара руског порекла, пијанисте Тимофеја Степанова и његове сестре виолинисткиње Зоје. У завршном делу програма приређена је промоција књиге “Фаркаждин” о којој су говорили критичарка Наталија Лудошки и историчар књижевности, академик Миливој Ненин.
Б. Х.