Ђурђев: Русија једини добитник у сваком расплету ситуације на Блиском истоку!

"Русија је једна од ретких земаља које се искрено залажу за деескалацију сукоба на Блиском и које фаворизују мирно решење палестинског питања. Можда је баш зато судбина донела Русији кризу на Блиском истоку као шансу за непланирано додатно јачање својих позиција. Ту није реч само о развлачењу америчке војне подршке Украјини, чији значајан део од 7. октобра прошле године бива упућен као део подршке Израелу. Говоримо и о трговини и извозу нафте и нафтних деривата, што су многи видели као слабу тачку Русије након 24. фебруара 2022. године када је већина земаља Европске уније кренула путем самоубиства престајући да купује јефтине и широко доступне руске енергенте. Наиме, јасно је да ће сукоб на Блиском истоку ескалирати у сукоб Ирана као заштитника Хезболаха и САД као ,,анђела чувара" Израела. Иран можда нема нуклеарно оружје у својим рукама као што га има Израел, али има Ормуски мореуз који контролише, односно уски и стратешки важан улаз у Персијски залив кроз који дневно пролази и до 20 милиона барела нафте и нафтних деривата дневно. Дакле, туда протиче свака пета тона нафте на свету. Уколико би Иран приступио затварању Ормуског мореуза, био би то снажан одговор Израелу, али и САД и Европи. То би значило нови нафтни шок сличан оном из 1973. године и огроман потрес за светску економију. 
 

Од те кризе је прошло више од пола века, али је она трауматизирала многе политичаре, привреднике и економисте, изазвавши огромне последице и трансформације светске економије. На пример, САД су почеле експерименте са нафтом из шкриљаца, а Европа се кладила на мале аутомобиле, а потом и на електричне (америчка стратегија се показала оправданијом). Са ценом нафте од, на пример, 300 долара по барелу, инфлаторни шок ће срушити дужничке пирамиде Сједињених Држава и европских земаља и одвести Индију и Кину у дубоку рецесију.

Једна од ретких земаља која ће профитирати од таквог сценарија је Русија. Она ће моћи да подигне цену своје нафте јер ће потражња за истом, макар и преко индиректних канала, бити огромна. Све ово указује да је за Србију од изузетног значаја најављена изградња нафтовода према Мађарској, јер ће та земља наставити да купује руску нафту упркос притисцима бриселске бирократије. Расплет украјинске кризе могао би резултирати и директном државном границом између Русије и Мађарске, а све то би за Србију значило лакши и једноставнији транзит руске  нафте и гаса ка нама, а које плаћамо по најјефтинијој цени."

Лични ставови аутора не представљају ставове руководства Дневника, главног и одговорног уредника нити редакције листа и портала Дневника, те исти не могу по основу објављених личних ставова аутора сносити имовинску, материјалну нити било какву другу одговорност.