РАСПРАВА ПОСЛАНИКА О ЛИТИЈУМУ Ђедовић: Забрана ископавања значила би да нам тржиште није отворено

Она је током расправе у Скупштини Србије рекла да влада предлаже парламенту да овај предлог не прихвати из више разлога. 
 

Пре свега, свака одговорна држава настоји да обезбеди заштиту лежишта критичних-стратешких минералних сировина и подстиче дугорочна одржива решења за превазилажење социјалних, еколошких и геополитичких изазова у вези са несташицом минералних сировина односно да улаже максималне напоре да се одржи стабилним ланац њиховог снабдевања. Руде бора и литијума то свакако јесу, рекла је она. 
 

Додала је да су критичне минералне сировине неопходне за зелену енергетску транзицију, борбу против климатских промена и очување планете, за развој савремених технологија, мобилне телефоне, рачунара, вештачку интелигенцију, соларне панеле, ветрогенераторе. Потражња за њима расте свакога дана и земље које располажу овим сировинама се утркују да искористе своје доминантне позиције у глобалним ланцима снабдевања да би стекле међународну конкурентску предност и боље се позиционирале у геополитичким односима у свету. 
 

Критичне и стратешке минералне сировине ће бити од виталног значаја за друштво и рударску индустрију у наредних 30 година, а самим тим и од виталног значаја за развој привреде Србије, рекла је она. 
 

Оценила је да би овом забраном компаније, а чија је делатност ископавање литијума, без разумног оправдања биле стављене у лошији положај од осталих компанија које се баве рударском делатношћу и да би улагања која су већ извршена у овој области била потпуно обесмишљена. 
 

Према њеним речима, Србија би сигурно била обавезна да надокнади сву штету која је за инвеститоре настала услед било ког кршења права и начела. 
 

Она је осврћући се на излагање народне посланице Данијеле Несторовић, која је образлагала предлог закона, рекла да се чуло доста о историјатима и о делатностима компаније, пре свега Рио Тинта али да се није ништа чуло у вези са овом компанијом када је у питању њено деловање у Србији. 
 

Оно што смо чули је да не би они дошли у Србију да им нису широм била отворена врата. То смо чули. Хајде да видимо ко је отворио та врата широм а и како су они уопште и зашто дошли у Србију. Такође смо чули да су од почетка радили недовољно транспарентно. Од почетка, од тада када су дошли у Србију. Па да ли то значи да ви оптужујете ваше партнере из опозиције који су потписали овај предлог закона, заправо 86 њих?, упитала је министарка. 
 

Истакла је да је Рио Сава дошла као представник Рио Тинта 2001. године у време владе Зорана Ђинђића и да је прву дозволу за извођење геолошких истраживања у Лозници добила 2004. године када је премијер Србије био Војислав Коштуница из Демократске странке Србије, а наследници те странке су, како је рекла, данас потписници предлога овог закона и да је до 2012. године добила још седам разних дозвола. Указала је да се готово сви аргументи у Предлогу измена закона, на основу којих се тражи забрана експолатације литијума и бора, односе на прераду, а не на ископавање литјума, па је нејасно чиме се аргументује захтев за забрану рударења. Наводећи шта је све нетачно наведено у Предлогу закона рекла је да није тачно да ће се третирање руде концентрованом сумпорном киселином изводити на температури од 250 степени Целзијуса. 
 

Пројекат Јадар неће испуштати сумпорну киселину нити у ваздух, нити у земљиште, нити у воду. Током процеса прераде руде, сумпорна киселина се користи у поступку растварања руде како би се добила течност богата литијумом и бором а процес се одвија у затвореним резервоарима, рекла јер она. 
 

Истакла је да је један део грађана забринут због утицаја рудника на воде, јер слушају агресивно ширење неистина годинама уназад да ће потенцијалне активности загадити воде и угрозити водоснабдевање и нагласила да се то неће десити, као и да је је нетачно наведено у разлозима за предлог измена закона да је за екстракцију једне тоне литијума потребно 500.000 литара воде. 
Тачна информација, јавно доступна, коју је изгледа предлагаче мрзело да прочитају је да би било потребно 6.600 литара воде, 75 пута мање од наведене количине у предлогу измена закона, навела је она. Додала је да пројекат "Јадар" неће утицати на водоснабдевање локалног становништва, јер се већина насеља водом снабдева из градске водоводне мреже која воду добија на узводним локацијама од планираног пројекта. 
 

Према њеним речима, отпад ће бити у чврстом, а не у течном облику, што значи да нема флотације и да отпад у чврстом стању има далеко мањи утицај на околину. Оценила је да је изречено и доста неистина око пољопривреде и да она може несметано да се настави паралелно са подземним рударењем и прерадом руде. 
 

Свет је напредовао, користе се нове савремене технологије и могуће је спровести технолошке процесе са минималним утицајем на околину, истакла је она. 
 

Навела је да се погрешно наводи и да бисмо од пројекта добијали рудну ренту од три одсто јер рудна рента у Србији за металичне сировине, у које спада и литијум износи пет одсто. Што се економских бенефита тиче рекла је да би планирана инвестиција износила минимум 2,55 милијарди евра, што би уједно била највећа индустријска гринфилд инвестиција у историји Србије. 
 

У фази изградње пројекта 'Јадар' било би отворено 3.500 радних места, а 1.300 запослених би радило на експлоатацији и преради у наредних неколико деценија. Пројекат има потенцијал да привуче и бројне друге инвестиције, попут произвођача катода, батерија за електрична возила, па и саме произвођаче електричних возила. По проценама економске студије све те инвестиције имају капацитет да креирају преко 20.000 високвалификованих радних места. Па се укупан ефекат на БДП очекује у износу од 11-12 милијарди евра или преко 16 одсто БДП-а, рекла је Ђедовић Хандановић. 
Оценила је да се погрешно преносе и информације о расељавању народа и навела да је реч о расељавању 158 стално насељених становника, од чега је 156 већ расељено. Грађанима је поручила да се ништа неће дешавати док студије не покажу да је то безбедно, а то, како је навела, неће бити барем још две године, док се не заврше студије и за заштиту животне средине и за рударски и за процесни део пројекта и док надлежне инситутције не дају зелено светло да су предложена решења у складу са захтевима и стандардима.

Полемика Брнабић и Миливојевића о томе ко је довео Рио Тинто
 

Поподневни део седнице о литијуму обележила је полемика председнице Скупштине Србије Ане Брнабић, која је наступала као овлашћени посланик посланичке групе Алекандар Вучић - Србија не сме да стане, и посланика Демократске странке Срђана Миливојевића око тога ко је довео Рио Тинто у Србију. 
Брнабић је рекла да није проблем у томе ко је довео Рио Тинто, већ како је измењен Закон о рударству из 2006. године, измену коју је предложила влада Војслава Коштунице, а којом Рио Тинто једини може да аплицира за експлоатациона права. 
То сте ви обезбедили, рекла је Брнабић и цитирала тадашњег министра Радомира Наумова из Демократске странке Србије, који је рекао да то значи да право експлоатације стиче искључиво инвеститор који је извршио геолошка истраживања без расписивања тендера и права на накнаду уложених средстава. 
Могао је Рио Тинто да дође у шестом веку, али сте им ви изменом Закона о рударству 2006. године дали експлоатациона права. И нико то након тога није могао да промени, указала је Брнабић. 
Додала је да је онда Демократска странка 2011. године, како је рекла, да буде сасвим сигурна да само Рио Тинто може да се пријави за дозволу за експлоатацију, поново променила закон и тај члан 52. гласи да носилац експлоатације може бити привредно друштво, односно друго правно лица и предузетник који је носилац истраживања. 
И апсолутно нико други. Закључно са 2012. годином, све што је Рио Тинту требало у овој земљи, све су им дали људи из Демократске странке, Демократске странке Србије и Г17+, поручила је Брнабић. Посланик Демоктатске странке Срђан Миливојевић рекао је да је 1998. године дошла у Србију фирма US Borax, ћерка фирма Рио Тинта, и добила експерименталну дозволу да истражује на територији Јадра, тврдећи да нико за мандата ДС није добио експлоатациону дозволу ни пробну дозволу. 
Он је навео да је у влади Мирка Марјановића 1998. године потпредседник био Томислав Николић, министар за економску и власничку трансформацију Јоргованка Табаковић, а министар информисања Александар Вучић.
.