RASPRAVA POSLANIKA O LITIJUMU Đedović: Zabrana iskopavanja značila bi da nam tržište nije otvoreno

Ona je tokom rasprave u Skupštini Srbije rekla da vlada predlaže parlamentu da ovaj predlog ne prihvati iz više razloga. 
 

Pre svega, svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih-strateških mineralnih sirovina i podstiče dugoročna održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina odnosno da ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja. Rude bora i litijuma to svakako jesu, rekla je ona. 
 

Dodala je da su kritične mineralne sirovine neophodne za zelenu energetsku tranziciju, borbu protiv klimatskih promena i očuvanje planete, za razvoj savremenih tehnologija, mobilne telefone, računara, veštačku inteligenciju, solarne panele, vetrogeneratore. Potražnja za njima raste svakoga dana i zemlje koje raspolažu ovim sirovinama se utrkuju da iskoriste svoje dominantne pozicije u globalnim lancima snabdevanja da bi stekle međunarodnu konkurentsku prednost i bolje se pozicionirale u geopolitičkim odnosima u svetu. 
 

Kritične i strateške mineralne sirovine će biti od vitalnog značaja za društvo i rudarsku industriju u narednih 30 godina, a samim tim i od vitalnog značaja za razvoj privrede Srbije, rekla je ona. 
 

Ocenila je da bi ovom zabranom kompanije, a čija je delatnost iskopavanje litijuma, bez razumnog opravdanja bile stavljene u lošiji položaj od ostalih kompanija koje se bave rudarskom delatnošću i da bi ulaganja koja su već izvršena u ovoj oblasti bila potpuno obesmišljena. 
 

Prema njenim rečima, Srbija bi sigurno bila obavezna da nadoknadi svu štetu koja je za investitore nastala usled bilo kog kršenja prava i načela. 
 

Ona je osvrćući se na izlaganje narodne poslanice Danijele Nestorović, koja je obrazlagala predlog zakona, rekla da se čulo dosta o istorijatima i o delatnostima kompanije, pre svega Rio Tinta ali da se nije ništa čulo u vezi sa ovom kompanijom kada je u pitanju njeno delovanje u Srbiji. 
 

Ono što smo čuli je da ne bi oni došli u Srbiju da im nisu širom bila otvorena vrata. To smo čuli. Hajde da vidimo ko je otvorio ta vrata širom a i kako su oni uopšte i zašto došli u Srbiju. Takođe smo čuli da su od početka radili nedovoljno transparentno. Od početka, od tada kada su došli u Srbiju. Pa da li to znači da vi optužujete vaše partnere iz opozicije koji su potpisali ovaj predlog zakona, zapravo 86 njih?, upitala je ministarka. 
 

Istakla je da je Rio Sava došla kao predstavnik Rio Tinta 2001. godine u vreme vlade Zorana Đinđića i da je prvu dozvolu za izvođenje geoloških istraživanja u Loznici dobila 2004. godine kada je premijer Srbije bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije, a naslednici te stranke su, kako je rekla, danas potpisnici predloga ovog zakona i da je do 2012. godine dobila još sedam raznih dozvola. Ukazala je da se gotovo svi argumenti u Predlogu izmena zakona, na osnovu kojih se traži zabrana ekspolatacije litijuma i bora, odnose na preradu, a ne na iskopavanje litjuma, pa je nejasno čime se argumentuje zahtev za zabranu rudarenja. Navodeći šta je sve netačno navedeno u Predlogu zakona rekla je da nije tačno da će se tretiranje rude koncentrovanom sumpornom kiselinom izvoditi na temperaturi od 250 stepeni Celzijusa. 
 

Projekat Jadar neće ispuštati sumpornu kiselinu niti u vazduh, niti u zemljište, niti u vodu. Tokom procesa prerade rude, sumporna kiselina se koristi u postupku rastvaranja rude kako bi se dobila tečnost bogata litijumom i borom a proces se odvija u zatvorenim rezervoarima, rekla jer ona. 
 

Istakla je da je jedan deo građana zabrinut zbog uticaja rudnika na vode, jer slušaju agresivno širenje neistina godinama unazad da će potencijalne aktivnosti zagaditi vode i ugroziti vodosnabdevanje i naglasila da se to neće desiti, kao i da je je netačno navedeno u razlozima za predlog izmena zakona da je za ekstrakciju jedne tone litijuma potrebno 500.000 litara vode. 
Tačna informacija, javno dostupna, koju je izgleda predlagače mrzelo da pročitaju je da bi bilo potrebno 6.600 litara vode, 75 puta manje od navedene količine u predlogu izmena zakona, navela je ona. Dodala je da projekat "Jadar" neće uticati na vodosnabdevanje lokalnog stanovništva, jer se većina naselja vodom snabdeva iz gradske vodovodne mreže koja vodu dobija na uzvodnim lokacijama od planiranog projekta. 
 

Prema njenim rečima, otpad će biti u čvrstom, a ne u tečnom obliku, što znači da nema flotacije i da otpad u čvrstom stanju ima daleko manji uticaj na okolinu. Ocenila je da je izrečeno i dosta neistina oko poljoprivrede i da ona može nesmetano da se nastavi paralelno sa podzemnim rudarenjem i preradom rude. 
 

Svet je napredovao, koriste se nove savremene tehnologije i moguće je sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu, istakla je ona. 
 

Navela je da se pogrešno navodi i da bismo od projekta dobijali rudnu rentu od tri odsto jer rudna renta u Srbiji za metalične sirovine, u koje spada i litijum iznosi pet odsto. Što se ekonomskih benefita tiče rekla je da bi planirana investicija iznosila minimum 2,55 milijardi evra, što bi ujedno bila najveća industrijska grinfild investicija u istoriji Srbije. 
 

U fazi izgradnje projekta 'Jadar' bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. Projekat ima potencijal da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20.000 visokvalifikovanih radnih mesta. Pa se ukupan efekat na BDP očekuje u iznosu od 11-12 milijardi evra ili preko 16 odsto BDP-a, rekla je Đedović Handanović. 
Ocenila je da se pogrešno prenose i informacije o raseljavanju naroda i navela da je reč o raseljavanju 158 stalno naseljenih stanovnika, od čega je 156 već raseljeno. Građanima je poručila da se ništa neće dešavati dok studije ne pokažu da je to bezbedno, a to, kako je navela, neće biti barem još dve godine, dok se ne završe studije i za zaštitu životne sredine i za rudarski i za procesni deo projekta i dok nadležne insitutcije ne daju zeleno svetlo da su predložena rešenja u skladu sa zahtevima i standardima.

Polemika Brnabić i Milivojevića o tome ko je doveo Rio Tinto
 

Popodnevni deo sednice o litijumu obeležila je polemika predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, koja je nastupala kao ovlašćeni poslanik poslaničke grupe Alekandar Vučić - Srbija ne sme da stane, i poslanika Demokratske stranke Srđana Milivojevića oko toga ko je doveo Rio Tinto u Srbiju. 
Brnabić je rekla da nije problem u tome ko je doveo Rio Tinto, već kako je izmenjen Zakon o rudarstvu iz 2006. godine, izmenu koju je predložila vlada Vojslava Koštunice, a kojom Rio Tinto jedini može da aplicira za eksploataciona prava. 
To ste vi obezbedili, rekla je Brnabić i citirala tadašnjeg ministra Radomira Naumova iz Demokratske stranke Srbije, koji je rekao da to znači da pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja bez raspisivanja tendera i prava na naknadu uloženih sredstava. 
Mogao je Rio Tinto da dođe u šestom veku, ali ste im vi izmenom Zakona o rudarstvu 2006. godine dali eksploataciona prava. I niko to nakon toga nije mogao da promeni, ukazala je Brnabić. 
Dodala je da je onda Demokratska stranka 2011. godine, kako je rekla, da bude sasvim sigurna da samo Rio Tinto može da se prijavi za dozvolu za eksploataciju, ponovo promenila zakon i taj član 52. glasi da nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lica i preduzetnik koji je nosilac istraživanja. 
I apsolutno niko drugi. Zaključno sa 2012. godinom, sve što je Rio Tintu trebalo u ovoj zemlji, sve su im dali ljudi iz Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 , poručila je Brnabić. Poslanik Demoktatske stranke Srđan Milivojević rekao je da je 1998. godine došla u Srbiju firma US Borax, ćerka firma Rio Tinta, i dobila eksperimentalnu dozvolu da istražuje na teritoriji Jadra, tvrdeći da niko za mandata DS nije dobio eksploatacionu dozvolu ni probnu dozvolu. 
On je naveo da je u vladi Mirka Marjanovića 1998. godine potpredsednik bio Tomislav Nikolić, ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju Jorgovanka Tabaković, a ministar informisanja Aleksandar Vučić.
.