ОВО ЈЕ ПРВИ ЗНАК ЗАВИСНОСТИ ОД ЕКРАНА Психијатар открио нешто чега РОДИТЕЉИ ЧЕСТО НИСУ СВЕСНИ

 

"Ови обрасци често подсећају на зависности од супстанци. Када се младим особама ускрате дигитална средства, јављају се бурне реакције, а продужено коришћење телефона или других дигиталних уређаја може довести до промена у понашању", додао је доктор.

 

"Млади често врло рано добијају телефоне, чак и са пет година. У неким случајевима сам видео да родитељи дају телефон деци док су још у хранилици, како би гледала цртаће. Ово је рани корак ка навикавању на дигиталне медије. Млада особа се затим забавља играма и друштвеним мрежама, што им одузима све више времена. Када родитељи упозоре децу на прекомерну употребу, често долази до буњења и љутње, а деца настављају да користе телефоне ноћу или на улици и у школи", истиче др Митровић.

Он је напоменуо да, када време које млада особа проводи у забавним активностима пређе сат и по дневно, то може бити знак проблематичног коришћења. "У том случају, већ можемо посумњати у развој зависности".

 

На питање да ли су родитељи свесни последица давања телефона детету од годину дана, доктор одговара:

 

"Родитељи су свесни шта желе да постигну када дају детету телефон да гледа, али често нису свесни дугорочних последица. Неки препознају да се дешава нешто што није у реду, док други мисле да је то само тренд и да је сасвим нормално, јер сви имају мобилне телефоне. Многим родитељима је потребно је време да схвате да је то проблем. Неопходно је успоставити одређени режим у породици који ће подржавати здрав начин живота детета. Ако дете не спава ноћу, како ће пратити наставу? Какав ће бити његов биоритам? Ово само по себи представља ризик за здравље, а да не говоримо о садржају који може бити незгодан, скандалозан или чак опасан. О томе се мора разговарати", наглашава доктор.

 

Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету, истиче да родитељи морају да контролишу садржај који деца гледају на интернету.

 

"Све специјализоване болнице које се баве разним облицима зависности су пуне, а све више родитеља доводи своју децу, која нису само тинејџери, како би им пружили адекватну помоћ и усмерили их на прави пут. Циљ је омогућити им квалитетан живот без прекомерног утицаја екрана. Очигледно је да се родитељи нису довољно пробудили на ову проблематику", истиче Јонев.

 

Данас се суочавамо са још једним екстремом – деца све млађег узраста физички и агресивно наступају према својим родитељима, посебно мајкама. Јонев наводи случај када се једна мајка дечака од осам година жалила да јој син наноси озбиљне повреде и да не зна да ли да зове полицију.

 

"Имамо проблем што је садржај на дигиталним платформама често такав да се деца изгубе у том лавиринту и не знају шта је пожељан садржај, а шта није. Нажалост, велики број платформи нуди непримерени садржај који таргетира нашу децу.Многи од њих не разумеју о чему се ради, али мисле да треба да се понашају на тај начин, што резултира стварањем негативних модела понашања. Од малих ногу, када се родитељ одлучи да да телефон детету у руке, важно је поставити смернице о томе шта и колико деца гледају. Такође, требало би да заједно гледају садржај и учествују у том дигиталном простору. Када истекне време које дете сме да проведе на интернету, телефон треба узети на леп начин и понудити здраве алтернативе", додаје.

 

Све више младих доживљава фрустрације када им неко не лајкује садржај, посебно ако се остави погрдан коментар. Родитељи често говоре деци да то не треба да их погађа. Психијатар др Митровић објашњава да ли такви одговори помажу или одмажу.

 

"Лично сматрам да друштвене мреже не би требале бити доступне деци до 16. године. Препоручује се да до треће године деца не гледају ни телевизију из медицинских разлога. Нажалост, у нашем друштву је ситуација другачија. Када родитељи одговоре на таква питања, на неки начин прихватају присутност детета на друштвеним мрежама и нуде савет како да се носе с негативностима и лошим реакцијама, што може довести до стигматизације детета", казао је доктор.