СЕЋАЊЕ НА УБИЈЕНЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Премијер Вучевић одао почаст страдалима у Јајинцима: Нека ово масовно губилиште служи као отрежњујућа мисао за све оне који сањају о новим ратовима и прогонима
Премијер Србије Милош Вучевић присуствовао је данас, као изасланик председника Републике, централној комеморативној свечаности на стрелишту у Јајинцима, подно Авале, једном је од највећих места егзекуције на територији Србије у Другом светском рату.
-Браћо и сестре, у дугој историји људској греха и пада, чини ми се као да је свака генерација успевала да помери границе нечасних делања и монструозних поступака током ратова. Зато се 20. век може назвати временом страшног суда за поједине народ. Од 1912. до 1945. преко два милиона наших сународника је изгубило животе услед ратних дејстава. Срби су први у Европи током Првог светског рата ускусили шта значе концентрациони логори за цивилно становништво. Сатирање српског становништва као да је поставило претпоставке за зло које ће уследити у наредном рату. Након што се Други светски рат сручио на нашу отаџбину уследила је сурова окупација. Престони Београд је кроз историју запамтио много освајача, али никад тако мучки није био разаран као 6. априла 1941. године када је у једном дану само у Београду убијено преко 2.000 људи.
Премијер је истакао и да је почетак априлске окупације са собом је донео и концепт индустријализованог геноцида који је оставио бројне ране због којих цела Србија жали.
-Бивше војно стрелиште Јајинци, испод Авале, изабрано је од стране окупационих немачких власти као простор за истребљење преко 80.000 људи. На то тихо место далеко од градске вреве, масовно су довођени Срби, Јевреји, Роми, као и присталице оба покрета отпора, затвореници из Бањице, Сајмишта, Топовских шупа овде су дочекивали своју херојску смрт. Овде је побијен читав већи град само зато јер се нису уклапали у политичке и идеолошке концепције ондашњег освајача. Али, као да то физичко уништавање није било довољно, у каснијој фази рата њихови земни остави су вађени и паљени на ломачама како би се уништили трагови страсних недела. Окренимо се око себе, окрените се око себе, замислите ватре на којима се у уништавају тела наших сународника. Да ли уопште можемо да појмимо о таквом ужасу какав многи нису могли ни да замисле у самом паклу? Колико смо као друштво овде изгубили лекара, правника, радника,земљорадника, пре свега, очева, мајки, браће и сестара? Задатак историчара је да истраже њихове животе и прикупљају њихове биографије како бисмо могли да схватимо праву величину нашег губитка.
Вучевић је оценио да се данас пробуђена и препорођена Србија окренула овом месту масовног страдања као и свим нашим стратиштима за дужним пијететом и поштовањем, без икакве политизације жртава.
-Пре неколико година највеће губилиште у Србији предато је на управљање Музеју жртвама геноцида. Захваљујући напору запослених, подршци председника Републике и Владе и данас се врше проучавања овог злочина. Са позиције председника Владе поручујем да ћемо учинити све да се на достојанствен начин чува сећање на страдалнике са овог места и да ће се ово место сећања, туге и бола, место опомене и колективне савести. Ми морамо бити ти који ће учити нашу децу да овде леже наши преци, наши рођаци, наша крв. Нико други то неће учинити осим нас. И данас би многи волели да се о томе не прича, да наше жртве нису вредне помена. Хоће да нас убеде да се то није десило, намеће нам се наратив да смо народ џелата, а ми смо народ жртва, кад и по званичном наређењу наших сто живота је вредело један нацистички. Масовно убијање и затирање Срба и данас представљају лекцију за цело човечанство. Нека ово масовно губилиште служи као отрежњујућа мисао за све оне који сањају и новим ратовима и прогонима. Нека овде и наша савест буде узвишена и достојна да чувајући сећање на све невине страдалнике, чувамо мир и нашу свету слободу која је једино гарант да се ови ужаси никада не понове. Нека је вечно памћење и слава свим убијеним у Јајинцима.
Према проценама историчара, на овом стратишту убијено је 80.000 Срба, Јевреја и Рома, али и насумично ухапшених цивила, а немачке окупаторске власти у Београду тада су донеле проглас којим за сваког убијеног Немца мора бити убијено 100 цивила.
dnevnik.rs