Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ЕМОТИВНЕ РЕЧИ ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА У САУЧЕШЋУ

ОДЛАЗАК ПОСЛЕДЊЕГ НАРОДНОГ ХЕРОЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ Генерал – пуковник ЈНА Петар Матић Дуле преминуо у 104. години

04.10.2024. 20:08 20:34
Пише:
Youtube Screenshot_Vitraž
Фото: Youtube Screenshot_Vitraž

Последњи народни херој Југославије, комадант Сремског партизанског одреда, а потом и Шесте војвођанске бригаде, генерал – пуковник ЈНА Петар Матић Дуле данас је преминуо у 104. години.

Петар Матић рођен је 6. јула 1920. у Иригу. Потиче из имућне земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном месту и до почетка Другог светског рата се бавио земљорадњом.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, Петар је, као секретар Месног комитета, а потом и секретар Среског комитета КПЈ за Ириг и члан Штаба за припремање устанка, врло активно радио на организовању устанка у Срему.

У августу 1941. био је задужен за прихват робијаша-комуниста побеглих из сремскомитровачког затвора. Када је формирана Иришка партизанска чета, постао је њен први политички комесар. У лето 1942. године за време велике непријатељске офанзиве на Фрушку гору, био је током пробоја рањен у ногу. По одласку главнине Трећег сремског партизанског одреда у источну Босну, он је са његовим Четвртим батаљоном остао у Срему. У прво време је био заменик, а потом и командант овог батаљона.

Емотивне речи председника Вучића

Председник Србије Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа поводом смрти Петра Матића последњег народног хероја Југославије.

Вучић је у телеграму навео да је са тугом примио вест о смрти Петра Матића, последњег народног хероја Југославије, генерала и ратног команданта чувених јединица које су утицале на исход неких од преломних битака Другог светског рата.

"Као сведок окупације у једном од најтежих историјских поглавља наше земље и целог света и следећи слободарску традицију славних предака, Петар Матић се без оклевања укључио у антифашистички покрет, уз активно учешће у организацији устанка у Срему. Рањаван, поштован од сабораца као искрени патриота и храбар официр са највишим одликовањима, остао је веран својој идеологији, али надасве својој држави коју је волео више од свега", написао је Вучић.

Како је истакао, "одласком Петра Матића нећемо престати да памтимо жртву наших хероја који су били сведоци и учесници једног од најкрвавијих ратова у историји човечанства, који је заувек променио светску историју и поредак".

"У част свих њих, Србија ће наставити да баштини вредности за које су се борили, слободарску идеју за коју су давали животе и част са којом су стављали отаџбину на прво место, не мислећи на сопствену жртву. Петар Матић, као и сви његови саборци, остаће симбол патриотизма и један од темеља на којем почива модерна историја наше земље и народа. Са посебним пијететом изражавам дубоко саучешће породици и поштоваоцима живота и дела Петра Матића. Нека почива у миру”, наводи се у саучешћу председника Вучића.

Током 1943. године командовао бригадом која је у јеку борби пребацила у источну Босну 1.000 добровољаца из Срема и 100 сељачких кола пуних хране, одеће и санитетског материјала. По овом догађају снимљен је и филм "Велики транспорт".

Следеће године у борбама са Немцима на Фрушкој гори рањен је у груди и потом лечен у Италији. Крај рата дочекао је у Москви, где је пребачен на војно школовање. Други светски рат завршио је као потпуковник, а 1953. године, са своје 33 године, добио је чин генерал-мајора. После рата војна служба водила га је у разне делове Југославије, а коначно се усидрио у Београду са супругом и две ћерке.

Пензионисан је 1980. године у чину генерал-пуковника.

Петар Матић је имао петоро браће и сестара и сви су били партизани. Анка Матић, једна од сестара, погинула је као бомбаш на крају рата у борбама за ослобођење Београда и постхумно је проглашена народним херојем. Мајка Петра Матића стрељана је у логору Јасеновац, а отац му је до смрти мучен у родном Иригу.

Извор:
Espreso / Blic /Telegraf.rs/Tanjug
Пише:
Пошаљите коментар