ВАРЉИВО ЛЕТО НАТЕРАЛО ВОЋАРЕ НА ПРЕСАБИРАЊЕ Ова култура ДАЈЕ ПЕТ ПУТА БОЉУ ЗАРАДУ од соје
Година за лешник биће просечна на подручју општине Бачке Паланке а цена би навелико на домаћем тржишту могла да буде и виша од садашњих 280 динара, колико три велика трговца у Војводини - Новом Саду, Суботици и Сенти тренутно откупљују овогодишњи неочишћен лешник.
Турска као највећи светски произвођач лешника одредила је да килограм неочишћеног рода ове сезоне кошта 3,5 евра, па домаћим произвођачима преостаје да га продају, или чекају да буде скупљи, јер може да стоји и чува без проблема две године, када достигне одређен степен влаге.
Лешник воли сунчане пределе и подноси сушу па у том погледу воћари око Бачке Паланке на чијим плантажима су сорте халски џин, римски, истарски дуги, ђифони, романа ...нису имали проблема ове године да га одгаје. Осим што су га током летње жега наводњавали од 12 до 15 пута и примењивали другу агротехнику.
Не вреди трошити новац на хемију
Воћар Ђорђе Родић из Маглића напомиње да сви купују очишћен лешник, једино отупљивачи купују у љусци. Зато сматра да би произвођачи требали да се међусобно повежу јер када се израчуна колико отпадне од зараде за чишћење, остану без доброг дела прихода. - Мој план је да га прерађујем и могу продати сваком, и да уложим у машине.
Ове године, казао је, пробао је на своју руку органску производњу и увидео да не вреди трошити новац на хемијска средства.
- Лешник је прскан само два пута, с пролећа бакром и зимско прскање. Радман ће бити добар, можда ће мало квалитет плода бити ситнији, али што се тиче родности не видим неку разлику без хемије - навео је Родић.
Иван Крошлак има плантажу у Гложану и за Дневник напомиње да је крајем маја олуја омлатила трећину рода. Зато очекује принос на нивоу вишегодишњег просека од1,5 до 2 тоне по јутру.
Мада има плантажу 11 година, подигнуту у три етапе, инвестиција му се још није исплатила. Да су ова и лањска година биле нормалне, каже, био би на нули. Зато ишчекује наредну да покрије трошкове улагања, који, како каже, коштају око 5.000 евра по јутру (без куповине земљишта) док сваке године треба имати око 1.000 евра за хемијска средства и сезонске раднике.
- Прошле године је суперћелијска олуја омлатила 80 одсто лешника, а ове године невреме крајем маја однело је трећину рода - истиче Крошлак и напомиње да је цена лешника ниска, јер килограм лешника у љусци вреди свега 280 динара, а радман је 40 одсто, односно од килограма неочишћеног лешника добија се 400 грама језгра.
Колико се заради на јутру соје, пет пута више се заради на лешницима, али треба радити четири-пет пута више и имати више новца за лешнике него за уљарицу (Иван Крошлак, воћар)
По речима саговорника Дневника,Турци као највећи светски произвођачи одредили су ове године цену од 3,5 евра навелико за неочишћени род, што је знатно више коштање него лане када је лешник вредео од 2,2 до 2,4 евра килограм.
- Та цене од 3,5 евра није још стигла до нас, али је очекујемо, јер су код нас тек сада кренули да се скупљају плодови - казао је Крошлак .
Напомиње да се у протеклих неколико година домаће тржиште уредило, има великих откупљивача, који следе цену који истакне „Фереро”, највећи италијански гигант који послује у Србији.
На основу вишегодишњег искуства, истиче да је за гајење лешника потребно стрпљење, новац и пуно физичког рада јер машине не постоје за све. - Математика постоји у односу на ратарске културе. Колико се заради на јутру соје, пет пута се више заради на јутру лешника, али треба радити четири, пет пута више и имати више новца за лешнике него за уљарицу - навео је Крошлак
З. Делић
