ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН СРЦА Од петка ТРИБИНЕ О СРЦУ Слушајте савете кардиолога ДА НЕ БИСТЕ ЗАВРШИЛИ ОВАКО (ФОТО)

Имајући у виду да је од болести срца и крвних судова током 2023. године у Србији умрло 48.277 људи - 22.422 мушкараца и 25.855 жена, Министарство здравља је у оквиру актуелне акције бесплатних превентивних прегледа посебну пажњу посветило превенцији ових обољења. 

 Међу 200.000 људи који су у седам дана ове акције обавили прегледе, откривен је велики број оних који су имали озбиљна срчана и кардиоваскуларна обољења.

У склопу акције превентивних прегледа биће повећан број параметара и анализа  које ће у фокусу имати кардиоваскуларна обољења, а већ од наредног петка, у градовима широм Србије биће одржаване стручне едукативне трибине у оквиру којих ће представници Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” и лекари из локалних здравствених установа грађанима најавити акцију превентивних прегледа, али и детаљно представити значај превенције кардиоваскуларна обољења. 

Овај својеврсни едукативни караван ће омогућити свим заинтересованима да из прве руке, од стручних лица, здравствених радника који у фокусу имају превенцију, као и лекара кардиолога, добију све потребне информације о превенцији али и факторима ризика за појаву болести срца и крвних судова, односно о томе како се ове болести могу спречити, односно контролисати усвајањем здравих животних навика.

Листа градова, тачне локације и термини у којима ће се одржавати  едукативне трибине биће објављене сваког четвртка на званичној интернет презентацији Министарства здравља.

Најчешћа кардиоваскуларна обољења у Србији, укључују:

Хипертензија (висок крвни притисак) – Једна од најчешћих болести срца и крвних судова, често повезана са стилом живота, лошом исхраном и стресом.

Исхемијска болест срца (коронарна болест) – Ово обољење укључује сужавање коронарних артерија, што смањује доток крви у срце и може довести до инфаркта миокарда.

Инфаркт миокарда (срчани удар) – Настаје када дође до потпуног зачепљења артерије која снабдева срце крвљу, што доводи до одумирања дела срчаног мишића.

Цереброваскуларне болести (мождани удар) – Укључују обољења крвних судова у мозгу, као што су мождани удар и пролазни исхемијски напади.

Конгестивна срчана инсуфицијенција (затајење срца) – Хронично стање у којем срце не пумпа крв ефикасно, што може довести до отока и накупљања течности у телу.

Аритмије – Поремећаји ритма срца, који могу укључивати брадикардију, тахикардију и фибрилацију атрија.

Валвуларне болести срца – Проблеми са срчаним залисцима, попут стенозе или инсуфицијенције, који отежавају нормалан проток крви кроз срце.

Највећи кардиоваскуларни центри у Србији

Институт за кардиоваскуларне болести Војводине (Сремска Каменица) – Познат је по кардиоваскуларној хирургији и напредној дијагностици.

Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње (Београд) – Овај институт је један од водећих центара у региону за дијагностику, лечење и хирургију кардиоваскуларних болести.

Клинички центар Србије (КЦС) – Кардиоваскуларна клиника КЦС-а пружа висок ниво неге и стручности у третману срчаних болести, са посебним нагласком на интервенционе процедуре.

Војномедицинска академија (ВМА) – Ова установа у Београду има одељење за кардиологију које пружа свеобухватну негу за пацијенте са срчаним проблемима.

Клинички центар Ниш – Има одељење за кардиоваскуларне болести које обухвата широк спектар услуга, укључујући дијагностику и лечење.

Ови центри су кључне институције за лечење кардиоваскуларних обољења у Србији, са стручним тимовима и модерном опремом.