ПУТОПИС
ОВЕ АТРАКЦИЈЕ У СРЕДЊОЈ БОСНИ МОРАТЕ ПОСЕТИТИ! Овде се крију „Хобит” кућице под земљом, родна кућа Иве Андрића, а ћевапе у Травнику не смете прескочити
Ако неко крене пут Средње Босне, било да овим делом Босне и Херцеговине само пролази и/или планира да се само на кратко заустави, препорука је да промени одлуку и остане нешто дуже.
Лако је могуће да се након првог дана боравак продужи на још неколико јер на овом подручју има толико тога да се види, толико места која треба обићи, природних лепота које плене, места на којима се и ужива и одмара, културно-историјских споменика... Када се томе додају и изузетни смештајни капацитети, богата и разнолика гастрономска понуда, љубазност и гостопримљивост домаћина, боравак у Средњој Босни сигурно остаје у сећању.
Тако се, рецимо, у Крешеву, градићу који је још у средњем веку био познат по рударењу, али и ковачком занату, и данас чува нешто од тих времена. У овом месту, у којем је до пре нешто више од пола века било чак 27 породичних ковачница, а сада је активно свега неколико, а, у једној од њих - „Краљевић”, може се видети како се кује гвожђе и то ручно.
Ова ковачница производи пољопривредни алат који се користи у готово целом свету и стиже и у Аустралију. Крешево је познато и по поткованим јајима, а и то је, наравно, у вези са ковачким занатом. Некада су ковачи у овом месту поткивањем јаја потврђивали да су занат добро савладали и да су спремни да заснују/издржавају породицу. Традиција се и до данас сачувала, бар кад је поступак поткивања јаја у питању.
Све више туриста
Да је туристичка понуда Средњобосанског кантона интересантна за туристе потврђују и подаци Туристичке заједнице СБК/КСВ који кажу да су овогодишњи резулти одлични јер је за осам месеци остварено 170.725 ноћења што је знатно више него целе прошле године. Овог лета, је од почетка маја до краја авгиста забележено 97.955 ноћења - што је раст од 63,41 одсто у односу на исти период лани. Све је више страних гостију који су остварили 64,07 одсто свих долазака, што је повећање од 24,57 одсто. Највише их је из Саудијске Аравије, Хрватске, Словеније, Немачке и Аустралије. Најпосећенији град је Јајце, а потом следи Травник.
За оне који желе да се задрже у Средњој Босни понуда је све богатија и разноврснија. Све је више оних који нуде смештај, а сигурно је да је посебан доживљај одлазак у село Ракова Нога, у којој се сместило Село кућица под земљом - Undergraund village, направљено по узору на оне у којем живе Хобити. Село има шест кућица, баш колико има и чланова породице Миличевић, која је и осмислила ове кућице - четири сестре - Марија, Милијана Ведрана и Валентина, те мајка и отац Јозефина и Здравко. Свака од кућица уређена је по жељи сваког од чланова породице и све су различите. Наравно, потпуно су савремено опремљене, модерне, оригиналне и грађене уз поштовање традиције овог подручја.
Ту је и Етно-село Чардаци у Витезу - савремени туристички комплекс који чини 58 соба са 120 лежајева, спољни и унутрашњи базени, спа и велнес, теретана, ресторан, пивница... Да то привлачи велики број туриста потврђује и то што је попуњеност током године 65 одсто.
Ако ниси био код Харија као да ниси био у Травнику
Тешко је из богате гастрономске понуде овог краја издвојити нешто као најбоље - било да је реч о сланом или слатком залогају. Зато је најбоље да се такав избор и не прави, али ваља послушати шта се у овом крају говори. То се посебно односи на Травник у којем се каже да онај ко није пробао ћевапе код Харија као да у Травнику није био. По броју оних који у ову ћевабџиницу сврате заиста се може рећи да они који дођу у Травник поштују препоруку о обавезности пробања овог деликатеса који се послужије у сомуну/питици, у порцијама од пет, 10, 15 и 20 ћевапа.
Од великог броја верских објеката на овом подручју издвајају се фрањевачки самостани у Крешеву и Фојници, те Атик џамија, позната и као Средња или Дјевојачка џамија у Фојници и Шарена џамија у Травнику. У Травнику је и тврђава с које се види цео град и околина. На подручју Новог Травника много је културно-историјских споменика, међу којима су и Некропола Мацуље, споменик који се налази на UNESCO-вој листи светске баштине и Некропола жртвама фашизма „Смрике”.
Некрополу Мацуље чине монументални антропоморфни надгробни споменици - крстаче, јединствене у БиХ. Некрополa „Смрике” - дванаест камених кенотафа, симболичнихгробова у знак сећања на око 700 цивилаиз Средње Босне који су стрељани на том месту у Другом светском рату дело је архитекте Богдана Богдановића и национални је споменик Босне и Херцеговине од 2012. године.
Родна кућа Иве Андрића у Травнику
Међу местима које у Средњој Босни свакако треба посетити је роднакућа Иве Андрића уТравнику. У овој кући, која није била дом породице Андрић већ Антуновић, 1892. године Иво Андрић се случајно родио - приликом мајчине посете родбини. Свега неколико дана по рођењу из Травника је отишао, а у родни град се вратио двадесетак година касније, а потом му се враћао прикупљајући грађу за „Травничку хронику”. Крајем августа ова кућа - Меморијални музеј, обележио је 40 година постојања, а сваке године посети га велики број туриста уз целог света.
И , свакако, не треба бити у Средњој Босни, а не доћи на слапове Козице, до којих се може стићи возилом, али и кочијама. Потом још мало пешке, након чега следи спуштање од око стотинак метара, тежим и лакшим спустом, ко шта воли. И онда се стиже тамо где се вода обрушава.
Исто важи и за Вилинску пећину, до које се, такође не стиже лако, а, сасвим сигурно, не без помоћи локалних планинара и заљубљеника у природу. Вилинска пећина сместила се у близини насеља Себешић, на локалитету Вилинска коса, у опшини Нови Травник, геоморфолошки је споменик природе значајан по бројним и разноликим украсима, има две дворане и прави је изазов за оне који овакве изазове воле.
А ово је само део онога што се у Средњој Босни може видети и у чему се може уживати. Зато и не треба да чуди што ће се путник, који је можда случајно посетио Средњу Босну, други пут циљано доћи.
Добрила Млађеновић