У ОВОМ СЕЛУ ЈЕ НАСТАО ПРВИ ПРИВАТНИ РИБЊАК У ЈУГОСЛАВИЈИ Данас је ту ресторан, на менију су само 4 специјалитета, а гости долазе са свих страна света (ФОТО)

Позната по својим величанственим сталактитима и сталагмитима, као и богатом археолошком наслеђу, ова пећина пружа фасцинантан увид у геолошку и културну прошлост региона.

Према тврдњама стручњака, њен улаз висок педесетак метара је највиши пећински улаз на Балкану. Отвор је у облику мамута и симбол је овог здања. Сама пећина,која је под управом Туристичке организације Ужице је дугачка 10 километара и другим крајем излази у село Дрежник а туристи се крећу стазом од 555м истраженог дела са укупно 700 степеника.

-Потпећка пећина се састоји из Горње и Доње пећине. У Доњој пећини налази се Пећинско језеро из којег истиче река Петница, извор благодати за читаво село. Горња пећина, коју туристи посећују, састоји се из Старе и Нове пећине где су прокопани пролази седамдсесетих година прошлог века. Важно је напоменути да су у новом делу пећине природни услови фантастични за здравље наших посетилаца. Температура ваздуха је током читаве године око девет степени а у ваздуху је концентровано између 31-33% кисеоника, знатно више него напољу , тако да је природа створила услове сличним хипербаричној комори,а знамо колико је она добра за свеукупно здравље људи- објашњава за РИНУ Жељко Матијевић, туристички водич који испред Туристичке организације Ужице свакодневно води посетиоце кроз пећину показујући им богати пећински накит и све оно што крију њене дубине.

Село Потпеће не привлачи само љубитеље природе и спелеологије, већ и све оне који воле здраву храну и квалитетну пастрмку. Гојко Панић из Пожеге је пре тридесетак година имао визију: користећи синергију пећинске и водене средине направити нешто што ће служити свим људима. Тако је у селу Потпеће настао први приватни рибњак у Југославији а потом и ресторан подно саме пећине.

– Када је купио земљиште, ту је био извор и ливада са пуно сувласника. Ишао је од једног до другог како би решио имовинске односе што само говори о вери коју је имао у његову идеју. Рибњак је почео са радом и мали ресторан крај ког су се одржавале грнчарске колоније. Колико је све то у почетку било ситно и мало, говори и чињеница да је поред тог ресторанског дела, отац још водио посетиоце у разгледање пећине, док се касније све није разрадило – прича Гојков син Петар Панић који је наследио посао од свог оца и данас успешно води рибњак.

Како је почело тако се и наставило само што су danas  услови нешто комфорнији и прилагођенији савременом начину живота али уз велики степен аутентичности.

- Мени у нашем ресторану је од почетка исти, ништа се не мења: рибља супа, пастрмка, салата и пита са сувим шљивама или јабукама. Не постоји дилема ко ће шта јести већ само колико. Ми смо први на извору, вода је овде најчистија и риба има доста кисеоника. Испод пећине је мрестилиште, риба се класира по величини, узгајамо је од икре до конзумне величине за ресторан, порцијашице око 200г. То је калифорнијска пастрмка која лепо напредује и расте у чистој води пуној кисеоника што овде наша вода и јесте. Свежу је вадимо ујутру за дневне потребе. Она нема ни крљушти јер је толико чиста вода да није имала разлога да их развије. Важна напомена: кад једете нашу рибу, кожу не скидајте! Људи живе у заблуди па због масноће и холестерола скидају кожу кад једу. Чим то приметимо, упозоримо их да то не чине, јер је то можда најздравији и најукуснији део. Пуна је колагена и одлична је за кожу – кроз осмех објашњава Панић.

Без обзира да ли волите спелеологију, чисте реке, квалитетну рибу или домаћу слатку питу коју су некада правиле ваше баке- село Потпеће надомак Ужица ће сигурно задовољити сва ваша чула: и авантуристичка и гастрономска али и она родољубива. Ваљда то тако бива кад се природа поштује, чува и не нарушава храна спрема у складу са оним што природа и даје, а Потпећани то одлично раде.

Рина