ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА ЉУДЕ, АЛИ И НА ЛЕКОВЕ Ево како користити терапију у условима топлотног таласа
У току врелих дана са повећаним УВ зрачењем посебно је потребно обратити пажњу на начин чувања лекова и на ризик од развоја фотосензитивних реакција.
Из тог разлога је потребно потражити савет фармацеута када се ради о примени терапије у условима топлотног таласа.
Топлотни талас се дефинише као „метеоролошка појава коју карактеришу повишене температуре атмосферског ваздуха са вредностима изнад 32 степена Целзијуса у трајању од три и више узастопних дана, а што је често пропраћено и повећањем процента релативне влажности ваздуха и смањењем брзине струјања ваздуха, који додатно оптерећују систем терморегулације организма“. Ови дани су такође праћени и повећаним УВ зрачењем. Услед климатских промена суочавамо се са све чешћим и дужим топлотним таласима.
- Већина лекова се чува на температури од 25 до 30 степени, што се може обезбедити у просторији која има расхладни уређај или чувањем на тамном, сувом месту удаљеном од извора светлости и топлоте. Чување у фрижидеру лекова којима то није опсег складиштења се не препоручује. У ситуацијама у којима морају да се користе лекови за које је познато да имају потенцијал за настанак реакција фотосензитивности, потребно је посветити максималну пажњу мерама заштите од УВ зрачења –објашњава магистра фармације Фармацеутске коморе Србије Татјана Жунић.
У оквиру својих делатност у области јавног здравља у Србији Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, заједно са локалним институтима и заводима за јавно здравље дају препоруке које се тичу климе и здравља и оне се могу наћи на њиховим сајтовима. Те препоруке су општог типа и односе се на савете и превентиве мере здравствених проблема узрокованих излагањем високим температурама. У групи посебно осетљивих за развој ових здравствених проблема наводе се и особе које користе одређене лекове.
Жунић објашњава како су то пре свега лекови који утичу на физиолошке механизме одбране од прекомерне топлоте. Највећи потенцијал да утичу на повећање ризика од проблема услед прекомерне врућине имају лекови који утичу на терморегулацију (антипсихотици, антихолинергици). У тој групи су и они лекови који утичу на знојење (трициклични антидепресиви, типични и атипични антипсихотици и антихолинергици смањују знојење и тиме отежавају хлађење тела, док инхибитори преузимања серотонина и норадреналина повећавају знојење). Такође, на списку се налазе и лекови који могу смањити осећај жеђи (диуретици, АЦЕ инхибитори, блокатори ангиотензинских рецептора).
- Приликом издавања ових лекова потребно је скренути пажњу на опште мере заштите од топлоте, избегавање изласка у временском периоду највиших температура, адекватна хидратација, одговарајућа одећа, док је за евентуалну промене у дозирању и избору лека задужен лекар. Самоиницијативну промену дозног режима у условима топлотног таласа, без договора са лекаром, треба обесхрабрити – истиче Жунић.
Љ. Петровић