ПОМОЗИМО БОЛЕТУ: За бољи и сигурнији корак четрнаестогодишњака из Новог Сада

Овај млади Новосађанин рођен је пре 14 година као недоношче у 25. гестацијској недељи. Био је тежак 760 грама, 33 центиметра дугачак, а првих 114 дана живота провео је у Дечјој болници. Од тада има свакодневне терапије. Његова мајка Лидија Мељников каже да је по рођењу имао 13 дијагноза, а сада има само једну и то је церебрална парализа.

- Боле може самостално да хода, ако се за нешто придржава, а лево стопало не може да спусти до краја. Нагло је израстао и скратила му се тетива, која због спазма није могла да прати раст. Физијатар нам је прошле године саветовао операцију да би се спустила тетива, али се чекало мишљење ортопеда, које смо онда касније добили у приватној пракси – прича Болетова мама.

Према њеним речима, тетива је неуролошки, а не физички скраћена и мишићи му нису вретенасти, него лоптасти. Уколико би се тај мишић једном пресекао, више не би био исти, а мишић је потребан да се сачува и ојача.

- Приватно смо урадили операцију. Урађена је спазмолиза, то јест крионеуролиза, блок медијалне и латералне гране нервуса тибијалиса. Нашли су нерв који смета да би могао да спушта стопало. Прво је урађена проба, приликом које су анестезирали нерв да виде како ће да се понаша и он је спустио пету и исправио стопало. Стопало се понашало како треба. Након тога је урађена операција и стопало може да се спусти више него пре интервенције - објашњава Лидија Мељников, самохрана мајка која поред Болета има и ћерку Дарију, која је уписала Музичку академију у Бањалуци.

Лидија Мељников каже како су у процесу прибављања СМС броја за помоћ. Уколико неко жели да помогне, може да уплати новац на њен рачун, а број је 265-0000000843702-19.

Ова породица није имала новца да плати Болетову операцију, али су им дозволили да плате када буду могли.

- Операција кошта 150.000 динара, а од Градске управе за социјалну заштиту добили смо 100.000. Остало је да се приватној болници уплати још 50.000 динара, а потребно нам је још 6.000 динара за преглед код физијатра, који треба да одреди које вежбе су му потребне, као и 30.000 динара за вежбе на једној машини које одреди физијатар. Како нам је речено, седам минута вежбе на тој машини је као месец дана у теретани – каже Лидија Мељников и додаје како

Боле вежба свакодневно код куће, а једном у два месеца проведе по две седмице у Дечјој болници на терапијама. Боле каже да није могао да седне на столицу или на пилатес лопту и да се љуља. Није могао ни у каду да уђе, а сада може.

- Лева рука ми је асистирајућа и не могу с њом да радим. У школи ми другари помажу да понесем ранац. Сада и ходам боље - испричао је дечак.

Његова мајка напомиње како је Боле сада у пубертету и најбољи је тренутак да се нешто уради. Нада се да ће успети да прикупе новац, а не зна колико вежби ће препоручити лекари. До сада је Боле прошао разне терапије - кинези терапију у Дечјој болници, јахање, пливање, реални аикидо, те различите физикалне терапије.  

Текст и фото: Љубица Петровић