ПОДАЦИ ИНСТИТУТА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ” Осморо оболелих од грознице западног Нила, У ЕВРОПИ ЗАБЕЛЕЖЕНИ И СМРТНИ СЛУЧАЈЕВИ

- Пријављени случајеви су са територије: Јужнобанатског (три случаја), Града Београда (два случаја), Јужнобачког (један случај), Севернобачког (један случај) и Браничевског округа(један случај). Пет оболелих особа су мушког пола, док су три женског – наводе у „Батуту” и додају како оболели имају од 45 до 80 година.

Такође, на територији Мачванског округа регистрован је и један случај грознице Западног Нила са вероватним местом заражавања у Грчкој.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац вируса Западног Нила је врста комарца која је одомаћена и код нас. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца.

У „Батуту” препоручују примене мера личне заштите од убода комараца. То су употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном; ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје; препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу. Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору; употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета; редукција броја комараца у затвореном простору.

Европски центар за превенцију у контролу болести (ЕЦДЦ) саопштио је да је од почетка ове године у Европи осморо људи смртно страдало од последица инфекције вирусом Западног Нила. Како је наведено највећи број оболелих евидентиран на југу европског континента. У саопштењу ЕЦДЦ се наводи да је закључно са 31. јулом пет особа у Грчкој умрло од вируса, две у Италији и једна у Шпанији иако су шпански медији пренели да су у тој земљи две особе умрле од овог вируса. Потврђено је да је Грчка пријавила укупно 31 случај, Италија 25, а Шпанија пет, док су Аустрија и Мађарска пријавиле по два случаја, а Француска и Румунија по један.

По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима знатно смањен; избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре; смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја.

Љ. П.