БАЧКОМОНОШТОРСКИ „БОДРОГ ФЕСТ” ОДРЖАН 19. ПУТ За добар провод побринула су се ова два извођача
СОМБОР: Када је пре двадесетак година одржан по први пут, нико није могао ни да претпостави да ће туристичка манифестација „Бодрог фест“ у Бачком Моноштору постати једна од највећих летњих фешта не само Сомбора и околине, већ и на нивоу целе Србије.
Најпознатији бачкомоношторски фестивал хране, традиције, културе и музике, који је ове године одржан по 19. пут (услед пауза због пандемије коронавируса), „Бодрог фест“ и ове године привукао је многобројне посетиоце и госте из региона својом богатом понудом.
Први дан фестивала традиционално је почео такмичењем у кувању рибљег паприкаша „Бодрошки котлић“. Званичан почетак кувања, паљењем прве ватре, свечано је означио сомборски градоначелник Антонио Ратковић, заједно са Зораном Остојићем из Министарства туризма и омладине. Према оценама стручног жирија, победнички паприкаш скувао је Пригревчанин Милош Ракас, на друго место се пласирао Милан Зорић из Апатина, док је треће место припало Леону Барањаи из Бачког Моноштора. Цео програм додатно су зачинили звуци тамбурашке музике са концерта Звонка Богдана, а након тога, присутне госте забављао је „Менхетн бенд“.
Друго фестивалско вече на централној бини обележили су концерти Џенана Лончаревића, након којег је, до дубоко у ноћ, посетиоце забављао сомборски рокенрол бенд „Trilogy“. Током трајања манифестације, коју су организовали Месна заједница „Бачки Моноштор“, као и удружења грађана „Бодрог“ и „Подунав“, посетиоци су имали прилику да уживају у богатом културно – уметничком програму, бројним радионицама и изложбама. Такође, посетиоци су могли да се упознају са производима старих заната, колачима, винима, ракијом, као и традиционалним моношторским јелима.
М. Мћ
Митски Бодрог
Назив једне од највећих туристичких манифестација потекао је од имена својевремено једне од највећих угарских жупанија, Бодрошке, као и насеља и припадајуће велике тврђаве које се по предању, али и записима европских и турских путописаца, налазило у околини Бачког Моноштора. Услед менадрирања Дунава, то насеље и тврђава које су биле и посед српског деспота Стефана Лазаревића и која је одолевала и монголској инвазији, нестали су у таласима велике реке. Последње документовано сведочење о постојању Бодрога потиче с почетка 18. века, када је комисија дворске канцеларије у Бечу забележила речи извесног старца Микленде, који им је приповедао о торњевима цркве Светог Петра, када су у доба његове младости, још вирили из воде Дунава.