У ИШ­ЧЕ­КИ­ВА­ЊУ ТО­ГА ДА ЛИ ЋЕ ИС­КУ­СНИ СТРУЧ­ЊАК ОСТА­ТИ СЕ­ЛЕК­ТОР КО­ШАР­КА­ША СР­БИ­ЈЕ Пе­ши­ће­ва уло­га тре­ба да бу­де ду­бља

На­кон исто­риј­ских пар­ти­ја про­тив Аустра­ли­је, по­го­то­во САД и на кра­ју Не­мач­ке, чи­ме је осво­је­на ни­кад сјај­ни­ја брон­за на Олим­пиј­ским игра­ма, би­ће још те­же ре­зо­но­ва­ти и за­сту­па­ти те­зу да јед­но­став­но – мо­ра бо­ље. У да­ни­ма у ко­ји­ма се при­ча о још чвр­шћем ус­по­ста­вља­њу Ср­би­је као ко­шар­ка­шке ве­ле­си­ле, то­ме ка­ко је је­дан од нај­бо­љих ти­мо­ва ика­да дрх­тао пред “ор­ло­ви­ма”, али и то­ме да је сам Све­ти­слав Пе­шић кре­и­рао су­пер­ква­ли­те­тан ко­лек­тив, по­треб­но је са­гле­да­ти ре­ал­ност и све­тла ре­флек­то­ра усме­ри­ти ка оно­ме што је тру­ло.