few clouds
4°C
04.11.2024.
Нови Сад
eur
117.0166
usd
107.3645
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

У ИШ­ЧЕ­КИ­ВА­ЊУ ТО­ГА ДА ЛИ ЋЕ ИС­КУ­СНИ СТРУЧ­ЊАК ОСТА­ТИ СЕ­ЛЕК­ТОР КО­ШАР­КА­ША СР­БИ­ЈЕ Пе­ши­ће­ва уло­га тре­ба да бу­де ду­бља

12.08.2024. 16:11 16:21
Пише:
Фото: ФИБА

На­кон исто­риј­ских пар­ти­ја про­тив Аустра­ли­је, по­го­то­во САД и на кра­ју Не­мач­ке, чи­ме је осво­је­на ни­кад сјај­ни­ја брон­за на Олим­пиј­ским игра­ма, би­ће још те­же ре­зо­но­ва­ти и за­сту­па­ти те­зу да јед­но­став­но – мо­ра бо­ље. У да­ни­ма у ко­ји­ма се при­ча о још чвр­шћем ус­по­ста­вља­њу Ср­би­је као ко­шар­ка­шке ве­ле­си­ле, то­ме ка­ко је је­дан од нај­бо­љих ти­мо­ва ика­да дрх­тао пред “ор­ло­ви­ма”, али и то­ме да је сам Све­ти­слав Пе­шић кре­и­рао су­пер­ква­ли­те­тан ко­лек­тив, по­треб­но је са­гле­да­ти ре­ал­ност и све­тла ре­флек­то­ра усме­ри­ти ка оно­ме што је тру­ло.

Са­да, мо­жда ви­ше не­го ика­да, јер је ко­шар­ка у Ср­би­ји ге­не­рал­но гле­да­но на за­вид­ном ни­воу. Оно што су “ор­ло­ви” ура­ди­ли већ је ис­при­ча­на при­ча, а ка­да се узме у об­зир уз­лет про­је­ка­та Пар­ти­за­на и Цр­ве­не зве­зде, у исто вре­ме, ства­ри су ја­сне. Та­ква кон­цен­тра­ци­ја мо­ћи ком­би­но­ва­на на клуп­ском и ре­пре­зен­та­тив­ном пла­ну илу­стру­је зна­чај, као и ути­цај зе­мље у овом спор­ту, ка­ко на Ста­ром кон­ти­нен­ту, та­ко и ши­ре.

Од то­га да ли ће про­му­ћур­ни се­лек­тор про­ду­жи­ти вер­ност “ор­ло­ви­ма” и по­зла­ти­ти бли­ста­ву ге­не­ра­ци­ју на­ред­не го­ди­не, бит­ни­је је то да баш он бу­де фи­гу­ра ко­ја ће да бу­де но­си­лац си­стем­ски бо­љег ре­ше­ња за срп­ску ко­шар­ку.

Ка­да се све то ста­ви на стра­ну, ка­да про­ђе опи­је­ност еуфо­ри­јом због ре­пре­зен­та­тив­них успе­ха, “хајп” око пре­ла­зног ро­ка “ве­чи­тих” и при­пре­ма за се­зо­ну, не­где па­ра­лел­но са по­чет­ком евро­ли­га­шког спек­та­кла, ис­под ра­да­ра ће стар­то­ва­ти и но­во из­да­ње Ко­шар­ка­шке ли­ге Ср­би­је. Објек­тив­но, да­ле­ко од очи­ју јав­но­сти, са мно­штвом про­бле­ма, за ко­је ће нај­ве­ће би­ти бри­га тек ка­да укр­сте ко­пља у на­ка­рад­но по­ста­вље­ној за­вр­шни­ци пр­вен­ства.

У исто вре­ме, еви­дент­но је да АБА ли­га не­ма ни­ка­кав ути­цај на про­ход­ност срп­ских ти­мо­ва у европ­ска так­ми­че­ња, што се го­ди­на­ма ко­ри­сти­ло као ва­ља­ни ар­гу­мент за оста­нак истих тих са­ста­ва на Ја­дра­ну. Пре­ци­зни­је, Пар­ти­зан, Цр­ве­на зве­зда, ФМП, Ме­га, Спар­так или Бо­рац Ча­чак, сло­бод­ни су да “иза­ђу” у Евро­пу без об­зи­ра на пла­сман на Ја­дра­ну.

Још бо­љи при­мер од “ве­чи­тих” је Спар­так, ко­ји ће на­ред­не се­зо­не игра­ти ква­ли­фи­ка­ци­је за ФИ­БА Ли­гу шам­пи­о­на, а да прет­ход­не ни­је уоп­ште био у АБА ли­ги, док је и по­зна­то да је Вој­во­ди­ни (Дру­га АБА ли­га) ну­ђе­на спе­ци­јал­на по­зив­ни­ца за то так­ми­че­ње.

Иако та­ква ло­ги­ка на­ла­же да би мо­гло да се де­си да нај­бо­љи на­пу­сте ре­ги­о­нал­но так­ми­че­ње и офор­ме ја­ку до­ма­ћу ли­гу, пи­та­ње је ко­ли­ко је то мо­гу­ће. Пр­ви про­блем ја­вља се због огра­ни­че­ног бро­ја стра­на­ца, че­га не­ма на Ја­дра­ну.

У да­ни­ма у ко­ји­ма се при­ча о још чвр­шћем ус­по­ста­вља­њу Ср­би­је као ко­шар­ка­шке ве­ле­си­ле, то­ме ка­ко је је­дан од нај­бо­љих ти­мо­ва ика­да дрх­тао пред “ор­ло­ви­ма”, али и то­ме да је сам Све­ти­слав Пе­шић кре­и­рао су­пер­ква­ли­те­тан ко­лек­тив, по­треб­но је са­гле­да­ти ре­ал­ност и све­тла ре­флек­то­ра усме­ри­ти ка оно­ме што је тру­ло.

Пр­вен­стве­но Пар­ти­за­ну, ко­јем је при­о­ри­тет Евро­ли­га, те­шко је да про­на­ђе ква­ли­тет­не до­ма­ће игра­че, док Цр­ве­на зве­зда не­што бо­ље пли­ва у тим во­да­ма. По­тен­ци­јал­не по­те­шко­ће мо­гле би да бу­ду и то што по­је­ди­ни спон­зо­ри же­ле ис­кљу­чи­во ре­ги­о­нал­но, а не не­што уже срп­ско тр­жи­ште. Ту је и пи­та­ње оста­лих ти­мо­ва и ло­кал­них са­мо­у­пра­ва ко­је би фи­нан­си­ра­ле те ма­ње сре­ди­не. Ко­ли­ко би то би­ло одр­жи­во и да ли би мо­гао да се про­на­ђе ду­го­роч­но одр­жи­ви фи­нан­сиј­ски мо­дел.

Нај­ва­жни­је, да би се о би­ло ка­квој ква­ли­тет­ној на­ци­о­нал­ној ли­ги раз­ми­шља­ло, она мо­ра да се уре­ди из­ну­тра због свих про­бле­ма. Да­кле, стан­дар­ди, пре ста­ту­са. Због све­га то­га, вр­ло је ва­жно да ре­пре­зен­та­тив­ни или ус­пе­си ис­кљу­чи­во два клу­ба не бу­ду не­ка вр­ста еска­пи­зма, бек­ства од до­ма­ће ко­шар­ка­шке ре­ал­но­сти, већ ору­ђе ко­је ће по­кре­ну­ти си­стем нео­п­ход­них про­ме­на.

За­то је од то­га да ли ће про­му­ћур­ни се­лек­тор про­ду­жи­ти вер­ност “ор­ло­ви­ма” и по­зла­ти­ти бли­ста­ву ге­не­ра­ци­ју на­ред­не го­ди­не, бит­ни­је то да баш он бу­де фи­гу­ра ко­ја ће да бу­де но­си­лац си­стем­ски бо­љег ре­ше­ња за срп­ску ко­шар­ку. Тре­нут­но, нај­ве­ћи је ауто­ри­тет ко­ји мо­же да по­ве­же и Са­вез и “ве­чи­те”, што је трој­ство нео­п­ход­но за пра­вље­ње тог ис­ко­ра­ка.

– Имам у се­би осе­ћај од­го­вор­но­сти, не са­мо да по­бе­дим или да осво­јим ме­да­љу и да на­пра­вим до­бру ат­мос­фе­ру у ре­пре­зен­та­ци­ји, не­го и да оста­вим не­што иза се­бе. Да уре­дим ову на­шу ко­шар­ку. На­ма је ко­шар­ка да­ла све, ре­ци­мо ме­ни лич­но, а и чи­та­вој мо­јој ге­не­ра­ци­ји. То на­ше зна­ње и ис­ку­ство ко­је има­мо тре­ба да се пре­то­чи у бу­дућ­ност срп­ске ко­шар­ке – го­во­рио је за РТС Све­ти­слав Пе­шић.

Још од про­фе­со­ра Алек­сан­дра Ни­ко­ли­ћа ни­је по­сто­ја­ла лич­ност ко­ја би по­сле за­вр­ше­не ка­ри­је­ре би­ла спрем­на на са­ве­то­дав­ну уло­гу и та­кву вр­сту по­све­ће­но­сти ко­шар­ци у Ср­би­ји. Узи­ма­ју­ћи све у об­зир, тај пут је као на­цр­тан за Пе­ши­ћа.

Јер, ви­ше је ква­ли­тет­них струч­ња­ка ко­ји би мо­гли да га за­ме­не на клу­пи “ор­ло­ва”, а мно­го ма­ње оних спрем­них да за­о­став­шти­ну ис­ко­ри­сте ка­ко би про­др­ма­ли учма­ли си­стем до­ма­ће ко­шар­ке. Баш због то­га, та од­го­вор­ност тре­ба да бу­де ње­го­ва. Увек спрем­ног за не­по­пу­лар­не и ри­зич­не по­те­зе, спо­соб­ног да ви­ди два ко­ра­ка ис­пред свих.

Ко се још се­ћа слу­ча­ја “Те­о­до­сић”?

В. М. Пе­тро­вић

Аутор:
Пошаљите коментар