ЋЕРКА АЛБАНСКОГ КНЕЗА СРПСКА ЈЕ АНЂЕОСКА МАТИ Данас славимо Преподобну Мати Ангелину ЊЕНЕ МОШТИ ПОЧИВАЈУ У ОВОМ ФРУШКОГОРСКОМ МАНАСТИРУ
Ангелина Српска била је ћерка албанског кнеза Аријанита, свастика кнеза Ђурађа Кастриотића - Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, сина Ђурађа Бранковића
Дванаести дан августа у календару Српске православне цркве посвећен је преподобној мати Ангелини Српској.
Ћерка албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурађа Кастриотића - Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, сина Ђурађа Бранковића. Са својим мужем делила је сву горчину његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији.
Синове васпитала у хришћанском духу
У народној традицији ова српска светитељка је упамћена као изузетно образована, мудра и лепа жена која још од детињства није “испуштала књигу из руку”. За слепог Стефана, изгнаног српског деспота се удала новембра 1460. Кратко су живели у Албанији док су после живот провели у сиромаштву у Италији.
Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, да би олакшала деци она се обратила угарском краљу Матији и он јој се смиловао и дао њој и синовима на уживање сремски град Купиново на Сави. Узевши са собом нетрулежне мошти свога супруга Стефана, Света Ангелина са децом дође преко Беча и Будима у Купиново и тамо је у цркви Светог апостола и еванђелиста Луке положила Стефанове мошти (15. фебруара 1486. године). Мађарски краљ Матија подарио је био старијем Ангелинином сину Ђорђу титулу деспота и неке сремске области, но он се убрзо тога одрекао у корист свог млађег брата Јована и сам се замонашио (1495. године) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим.
Недуго потом умро је млади деспот Јован (1502.), а Света Ангелина и Максим, заједно са Стефановим и Јовановим моштима, преселиле су се код влашког војводе Јована Радула, где је свети Максим био хиротонисан за митрополита влахозапланинског. Максим је измирио војводу Радула са молдавским војводом Богданом и заједно са мајком учинио у тим крајевима многа добра дела.
Крушедол је био њен манастир
Неколико година касније, Света Ангелина се са сином Максимом вратила у Срем. Свети Максим постао је митрополит београдски и сремски и заједно са мајком подигао на обронцима Фрушке горе у Срему свети манастир Крушедол и посветио га Благовештењу пресвете Богородице. Ту је Свети Максим пренео из Београда своју епископску столицу и на тај начин обновио Сремску архиепископију. Ускоро је и он преминуо, 1516. године, 18. јануара, када се и слави његов спомен, и био је сахрањен у својој задужбини Крушедолу.
Преподобна мати Ангелина примила је у Срему свети и анђелски монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Од почетка свог земног живота она се усрдно подвизавала на спасење своје душе, но сада приложи труд труду и подвиг подвигу. Сва се предала молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив Мајка Ангелина.
Преминула је 1520. године и сахрањена је прво у свом манастиру Сретењу, а потом су њене мошти пренете у манастир Крушедол и положене у ковчег заједно са моштима њеног сина Јована. Турци су 1716. запалили манастир Крушедол заједно са моштима свих Бранковића.
