МАРИНА МАЉКОВИЋ ЗАБРИНУЛА ПОСЛЕ ПОРАЗА ОД АУСТРАЛИЈЕ "Нећу бити ту без стратегије!"
Селекторка Србије истиче да домаћа лига мора да се ојача
Женска кошаркашка репрезентација није успела да избори пласман у полуфинале Олимпијских игара, пошто је поражена од селекције Аустралије (67:85), а ово је уједно био последњи меч многих играчица из нашег националног тима.
Селекторка, Марина Маљковић подвукла је да јој је жао што је резултат био онакав какав јесте, али да је решила да остане на клупи са њима и у овом мандату, јер су је убедиле својом борбом.
- Нажалост, врло реално, нисмо имали никакве шансе против Аустралије данас. Мени као тренеру остаје жал што нисмо играли цео меч као у четвртој четвртини, ова екипа је састављена од добрих девојака. Ово је један добар, здрав тим, гарантујем да овако треба да изгледа једна спортска екипа, да овако треба да живи и да се дружи у групи. То је важно, та ставка је била најважнија због чега сам ја остала остала када је цела генерација прошла отишла, својим радом, понашањем и културом... Убедиле су ме својом личношћу, када сам размишљала да одем са prеthodnom генерацијом. Оне заслужују пажњу, да се направи анализа и план за оно што следи. Што сам вам рекла у Словенији, док немамо лигу, ми не можемо да будемо исто као са prеthodnom генерацијом, имамо проблема и са млађим категоријама. Женска кошарка заслужује пажњу, ми морамо да се саберемо и да имамо домаћу лигу, да репрезентација и репрезентације не би трпеле. Штета смо, јер смо земља која много улаже у спорт у овом тренутку, само то треба да буде на паметнији начин, за цео женски спорт. Ја га заступам и кроз Институт за женски спорт. Мислим да онда можемо да се надамо опет медаљама и девојке иза себе сада имају огромно искуство. Само паметна и мудра стратегија.
Десила се у последњој четвртини измена "пет за пет" симболично, као смена старе и нове генерације.
- Јесте, наравно. Било је симболике. Та prеthodna генерација, шта рећи о њима. Оне су радиле све што су икада могле. Просто не знам шта да кажем. Можда ћемо да их убедимо да одиграју у новембру за Србију, биле су без поговора за Србију ту, па чак и да преседе 40 минута ту, само да су део овог тима. На све могуће начине. Много пута су ме питали, што стављам Сашу Чађо и Невену Јовановић, тим без њих нема душу. То нећу да радим науштрб талентоване девојчице, нити би оне то дозволиле. Рекле би да ставимо и економа, тим менаџера. Смем да кажем да у овој групи постоји нешто што је данас ретко и ове Олимпијске игре су нас научиле томе, да једна група тако функционише. Те девојке које су дошле такође заслужују пажњу ове државе. Да направимо мудру стратегију. Лига мора да се појача, да ли је решење да се направи костур у Београду, једном, два, колико год клубова и да на тај начин уместо да радимо само два месеца, да радимо годину дана и да све мале проблеме на брзину чистимо. Треба да се седне и да се о томе разговара, али одговорно стојим да свака личност и држављанка Србије од ових 12 девојака заслужује пажњу.
Селекторка је потом забринула изјавом око останку на клупи.
- Искрено да вам кажем, нећу бити ту без стратегије. Просто нећу. Једноставно нећу да будем без стратегије, јер без тога не можемо ништа. Морамо да ставимо све на папир. Само причамо као сви паметни људи. Стратегија за наредне четири године. То није сад. Када су се правили успеси сви, ми никада нисмо правили озбиљну стратегију какву ја сматрам. Ја сам перфекциониста, али никада нисмо направили нешто за два олимпијска циклуса и сада испаштамо. Не можемо да играмо на три ОИ, а без лиге. Има ли одбојка? Нема, али има бољу него ми. И они трпе, као неко ко се бори за спорт женски, знамо да су мања улагања да би се дошло до већег резултата. Када сам потписивала за Фенер сам седела у својој земљи, била сам срећна што сам потписала, али сам после шест месеци узела Евролигу и увек осетим горчину да сам то могла да урадим са спрским клубом. У сваком случају. Мислим да немамо од чега да се срамотимо и стидимо. Као личности и праве и искрене Српкиње, све су оне са дуплим пасошима и деца која смо скупљали по Америци, Кипру, Португалу... Оне имају друге пасоше, 80% њих није одрасло у Србији. Дајте да уложимо у њих, да пружимо шансу, да освајају. Доказале су да могу. Хоћу да напоменем да су имале исти пут као prеthodna генерација. Нису каскале, нисмо негде пропустили пласман.
(Tеlеgraf.rs)