УЗ МАЛО ВОЉЕ И ТРУДА У Зрењанину ЛЕГЕНДАРНИ КИОСК К67 преуређен у МИНИ ВИКЕНДИЦУ
ЗРЕЊАНИН: Киоск К67 био је симбол једног времена.
Многи примерци су нестали са улица, попут оних код Малог моста у Зрењанину, али су неки осванули и новом руху и добили сасвим нови живот.
Један такав киоск К67, који је добио другачију намену, смештен је у викенд насељу између Зрењанина и Клека.
Неко домишљат и вредан од њега је направио мини викендицу, са све терасом и пространим двориштем.
О овим црвеним киосцима говорило се у Зрењанину и пре две године, када су локалне власти одлучиле да их уклоне са простора између зграде Народног музеја и Малог моста.
Два спојена црвена киоска и један поред њих, у последње време зелене боје, старије Зрењанинце подсећали су на неко прошло време, на бившу домовину Југославију, на помфрит и прве хот догове који су се продавали у тим, за оно време, ултрамодерним објектима.
Волео их је народ јер су били потпуно другачији у односу на киоске који су до тада постојали.
Киоск К67 давне 1966. дизајнирао је словеначки архитекта Саша Мехтиг, када је имао само 25 година. Био је то радни простор од пет квадрата, када се споји од лепих десет.
Било је потребно само да га истоварите на одређеном месту и већ сте могли почети да радите у њему. Када је стартовала серијска производња, фабрика није могла довољно да их произведе, колико су били тражени, како на простору бивше Југославије, тако и у свету.
Произведено их је око 7.500, нису били јефтини, а хроничари тога времена се сећају да је један коштао као три фиће.
Био је толико хваљен да је приказан и у оквиру једне изложбе у њујоршкој галерији МОМА. Светску популарност обновио је пре неколико година када је на Тајмс скверу у Њујорку једном ди-џеју послужио као згодан простор за рад.
У Зрењанину је, осим поменутих код Народног музеја, постојало још неколико сачуваних примерака. Проблем је био то што на њима никада није рађена генералка, па нису изгледали баш репрезентативно.
Ипак, многи су сматрали да би их ваљало сачувати јер су, мада у лепим средњим годинама, показали да су витални и довољно модерни и за генерације које су стигле касније. Па, ако више не могу да буду функционални као радни простор, могу добити неку другу намену, баш као што је то случај са овом викендицом.
Не мора баш свака прошлост да заврши на депонији.
Ж. Балабан
