UZ MALO VOLJE I TRUDA U Zrenjaninu LEGENDARNI KIOSK K67 preuređen u MINI VIKENDICU
ZRENJANIN: Kiosk K67 bio je simbol jednog vremena.
Mnogi primerci su nestali sa ulica, poput onih kod Malog mosta u Zrenjaninu, ali su neki osvanuli i novom ruhu i dobili sasvim novi život.
Jedan takav kiosk K67, koji je dobio drugačiju namenu, smešten je u vikend naselju između Zrenjanina i Kleka.
Neko domišljat i vredan od njega je napravio mini vikendicu, sa sve terasom i prostranim dvorištem.
O ovim crvenim kioscima govorilo se u Zrenjaninu i pre dve godine, kada su lokalne vlasti odlučile da ih uklone sa prostora između zgrade Narodnog muzeja i Malog mosta.
Dva spojena crvena kioska i jedan pored njih, u poslednje vreme zelene boje, starije Zrenjanince podsećali su na neko prošlo vreme, na bivšu domovinu Jugoslaviju, na pomfrit i prve hot dogove koji su se prodavali u tim, za ono vreme, ultramodernim objektima.
Voleo ih je narod jer su bili potpuno drugačiji u odnosu na kioske koji su do tada postojali.
Kiosk K67 davne 1966. dizajnirao je slovenački arhitekta Saša Mehtig, kada je imao samo 25 godina. Bio je to radni prostor od pet kvadrata, kada se spoji od lepih deset.
Bilo je potrebno samo da ga istovarite na određenom mestu i već ste mogli početi da radite u njemu. Kada je startovala serijska proizvodnja, fabrika nije mogla dovoljno da ih proizvede, koliko su bili traženi, kako na prostoru bivše Jugoslavije, tako i u svetu.
Proizvedeno ih je oko 7.500, nisu bili jeftini, a hroničari toga vremena se sećaju da je jedan koštao kao tri fiće.
Bio je toliko hvaljen da je prikazan i u okviru jedne izložbe u njujorškoj galeriji MOMA. Svetsku popularnost obnovio je pre nekoliko godina kada je na Tajms skveru u Njujorku jednom di-džeju poslužio kao zgodan prostor za rad.
U Zrenjaninu je, osim pomenutih kod Narodnog muzeja, postojalo još nekoliko sačuvanih primeraka. Problem je bio to što na njima nikada nije rađena generalka, pa nisu izgledali baš reprezentativno.
Ipak, mnogi su smatrali da bi ih valjalo sačuvati jer su, mada u lepim srednjim godinama, pokazali da su vitalni i dovoljno moderni i za generacije koje su stigle kasnije. Pa, ako više ne mogu da budu funkcionalni kao radni prostor, mogu dobiti neku drugu namenu, baš kao što je to slučaj sa ovom vikendicom.
Ne mora baš svaka prošlost da završi na deponiji.
Ž. Balaban