ВИШЕ ОД ВЕКА И ПО БАНКАРСКЕ ТРАДИЦИЈЕ Новосадска штедионица НАЈСТАРИЈА БАНКА ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ

Настала по угледу на сличне заводе у Пешти и Будиму, као прва банка а уједно и први новчани завод, Новосадска штедионица је била покретач развоја банкарског система на овим просторима. Кроз своју више од век и по дугу и богату историју банка је услед сталних друштвених промена неколико пута мењала назив. Након Другог светског рата постала је Привредна банка Војводине, али је најдуже пословала под именом које је постало синоним за поузданост и стабилност у банкарском сектору – Новосадска банка.

 Средином 2005. године већински део акција Новосадске банке купује аустријска Ерсте банка (Ерсте Банк дер oesterreichischen Sparkassen АГ) и од те године Новосадска банка почиње да послује као Ерсте банка а.д. Нови Сад, чиме постаје чланица Ерсте групе. Занимљиво је да је и аустријска Ерсте банка основана пре више од два века као прва штедионица у тој земљи.

„Визија Новосадске штедионице – да доприноси просперитету друштва кроз финансијску независност грађана, живи током свих ових година. С том визијом Ерсте банка послује и данас, посвећена пружању савремених финансијских услуга и подршке заједници. Поносни смо на нашу 160 година дугу историју, наслеђе и улогу у развоју читавог банкарског сектора у Србији. У складу са тим, наставићемо да помажемо клијентима да се старају о свом финансијском здрављу, реализују пословне идеје и остварују личне циљеве“, изјавила је Јасна Терзић, председница Извршног одбора Ерсте банке.

Најпознатији министар финансија у историји Србије је др Лаза Пачу. Лекар по струци, овај финансијски геније, како га је стручна јавност називала, био је у три мандата министар финансија 1904–1915. године. Заговорник стабилне валуте и финансијске дисциплине, човек новца и реда, један од најстрожих порезника у историји Србије, уважен и поштован, излечио је и врло успешно водио финансије у Србији.

Консолидовао је буџет Србије већ у првом мандату и одржао га стабилним до краја трећег манадата. Србија је била држава која је из Царског рата са Аустроугарском (1906–1909) и из балканских ратова (1912. и 1913) изашла без буџетског дефицита.

Србија се након вишевековног ропства под Турцима изборила за аутономију 1830. године, а коначну независност стиче 1878. године. У овом периоду астају бројне најзначајније институције нео­пходне за развој и напредак земље. Као претеча Народној банци и банкама основана је државна кредитна институција – Управа фондова, 1862. године, са задатком да одобрава хипотекарне кредите, позајмице за настрадале у елементарним непогодама и за покретање трговине и радиности. Прва српска банка почела је да ради у Београду 1869. године као приватна новчана институција са учешћем страног капитала. У следеће две године настале су још три банке: Београдски кредитни завод (1870), Смедеревска кредитна банка (1871) и Ваљевска штедионица (1871).

Д. У.