VIŠE OD VEKA I PO BANKARSKE TRADICIJE Novosadska štedionica NAJSTARIJA BANKA DANAŠNJE SRBIJE

Nastala po ugledu na slične zavode u Pešti i Budimu, kao prva banka a ujedno i prvi novčani zavod, Novosadska štedionica je bila pokretač razvoja bankarskog sistema na ovim prostorima. Kroz svoju više od vek i po dugu i bogatu istoriju banka je usled stalnih društvenih promena nekoliko puta menjala naziv. Nakon Drugog svetskog rata postala je Privredna banka Vojvodine, ali je najduže poslovala pod imenom koje je postalo sinonim za pouzdanost i stabilnost u bankarskom sektoru – Novosadska banka.

 Sredinom 2005. godine većinski deo akcija Novosadske banke kupuje austrijska Erste banka (Erste Bank der oesterreichischen Sparkassen AG) i od te godine Novosadska banka počinje da posluje kao Erste banka a.d. Novi Sad, čime postaje članica Erste grupe. Zanimljivo je da je i austrijska Erste banka osnovana pre više od dva veka kao prva štedionica u toj zemlji.

„Vizija Novosadske štedionice – da doprinosi prosperitetu društva kroz finansijsku nezavisnost građana, živi tokom svih ovih godina. S tom vizijom Erste banka posluje i danas, posvećena pružanju savremenih finansijskih usluga i podrške zajednici. Ponosni smo na našu 160 godina dugu istoriju, nasleđe i ulogu u razvoju čitavog bankarskog sektora u Srbiji. U skladu sa tim, nastavićemo da pomažemo klijentima da se staraju o svom finansijskom zdravlju, realizuju poslovne ideje i ostvaruju lične ciljeve“, izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke.

Najpoznatiji ministar finansija u istoriji Srbije je dr Laza Paču. Lekar po struci, ovaj finansijski genije, kako ga je stručna javnost nazivala, bio je u tri mandata ministar finansija 1904–1915. godine. Zagovornik stabilne valute i finansijske discipline, čovek novca i reda, jedan od najstrožih poreznika u istoriji Srbije, uvažen i poštovan, izlečio je i vrlo uspešno vodio finansije u Srbiji.

Konsolidovao je budžet Srbije već u prvom mandatu i održao ga stabilnim do kraja trećeg manadata. Srbija je bila država koja je iz Carskog rata sa Austrougarskom (1906–1909) i iz balkanskih ratova (1912. i 1913) izašla bez budžetskog deficita.

Srbija se nakon viševekovnog ropstva pod Turcima izborila za autonomiju 1830. godine, a konačnu nezavisnost stiče 1878. godine. U ovom periodu astaju brojne najznačajnije institucije neo­phodne za razvoj i napredak zemlje. Kao preteča Narodnoj banci i bankama osnovana je državna kreditna institucija – Uprava fondova, 1862. godine, sa zadatkom da odobrava hipotekarne kredite, pozajmice za nastradale u elementarnim nepogodama i za pokretanje trgovine i radinosti. Prva srpska banka počela je da radi u Beogradu 1869. godine kao privatna novčana institucija sa učešćem stranog kapitala. U sledeće dve godine nastale su još tri banke: Beogradski kreditni zavod (1870), Smederevska kreditna banka (1871) i Valjevska štedionica (1871).

D. U.