УЗ ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ ПРЕВОДИОЦА АРПАДА ВИЦКА (1950–2024) Мост на којем су се грлиле две културе
Заувек нас је напустио 29. јула ове године један од наших најзначајнијих књижевних преводилаца Арпад Вицко (1950–2024).
Својим бриљантним преводима великих мађарских писаца на српски језик задужио је две културе – српску и мађарску. Стваралачки опус Арпада Вицка трајао је дуже од пола века и обухвата преко осамдесет књига. Са истим креативним жаром и успехом врхунски је преводио скоро све жанрове, прозу, поезију, есејистику, драму, али из његове преводилачке радионице су излазили сјајни преводи књига из друштвених и хуманистичких наука.
Била је велика част и привилегија сарађивати са Арпадом Вицком. Од оснивања издавачке куће Академска књига био је наш блиски сарадник, цењени преводилац и велики пријатељ. У Вицковом преводу објављена је читава библиотека књига најзначајнијих савремених мађарских писаца: Ласла Вегела, Тибора Варадија, Ота Толнаја, Петера Естерхазија, Ђерђа Петрија, Шандора Мараија, Ласла Дарвашија, Оршоје Бенчик, Аарона Blumma. Али у његовом преводилачком опусу налазе се и дела аутора попут Ђерђа Конрада, Имреа Кертеса, Иштвана Бибоа, Оскара Јасија и многих других. Арпад Вицко је био човек духа, широког образовања и културе, мајстор језика и стила, велики хуманиста, био је мост на којем су се грлиле две културе.
За живота је добио све најважније преводилачке награде и признања у Србији и Мађарској: Награду „Милош Ђурић“, Награду Удружења књижевних преводилаца Србије, Велику награду за књижевно преводилаштво „Милан Фишт” Мађарске академије наука, као и Балашијеву Велику награду за књижевно преводилаштво Министарства спољних послова и спољне трговине Мађарске. Међутим, Арпад Вицко није био само књижевни преводилац, већ и антологичар. Његов креативни дух није мировао, вођен огромном ерудицијом, преводилачким искуством и непогрешивим укусом, подарио је српским читаоцима антологију поезије војвођанских Мађара, панораму савремене мађарске прозе и антологију савремене приповетке војвођанских Мађара.
Одлазак великог преводиоца Арпада Вицка је ненадокнадиви губитак за све издаваче који су објављивали његове преводе. Највећу празнину ће осећати српска читалачка публика, јер ће бити ускраћена за нове бриљантне преводе мађарских писаца. Али његово дело живеће као најблиставији светионик у српској и мађарској култури.
Бора Бабић