МАЛИ ПРИНЦ СПАВА ВЕЋ 80 ГОДИНА На данашњи дан 1944. страдао Антоан де Сент Егзипери

Светску славу стекао је постхумно делом "Мали Принц", поетском апстракцијом која у виду дијалога заправо разматра бројна кључна питања људске егзистенције, иако наводно намењена деци. Прича о ружи, окосница целокупне конструкције дела "Мали Принц" мотив познат у француској књижевности, највероватније је приповест о супрузи Консуели, његовом доживљају те судбинске везе.

То је прича о љубави, лепоти, хировитости, аристократској великодушности. Чињеница да су се у њој нашли и вулкани извесно је такође асоцијација на Консуелу, рођену у Салвадору, у сенци три вулканске купе.

Антоан де Сент Егзипери рођен је јуна 1900. године, у Лиону. Била је то традиционалистичка породица, изданак древног француског племства. Било је то углавном срећно детињство, великим делом проведено између замка његове баке по мајци, Ле Мол, на крајњем југу Француске, источно од Марсеља, и дворца његове тетке Сен Морис де Реман, педесетак километара североисточно од Лиона. Мајка која је прерано остала удовица, била је посвећена деци. Бавила се иначе сликарством.

Током летњег распуста 1912, налази се код тетке у Сен Морису, где време проводи на оближњем аеродрому. Један од пилота пристао је да га поведе на кратак лет. Био је то преломан моменат, откриће. Усхићен, написао је тим поводом песму. Ваздухопловство, тада ново и фасцинантно поље, ма колико ризично, постаје његова трајна љубав.

Током Првог светског рата, у тинејџерским данима, обузима га потреба да пишеПохађао је строгу језуитску гимназију. У тако озбиљној школи Антоан де Сент Егзипери је важио за мање више неприлагођеног, недисциплинованог па и лошег ђака. Био је заправо углавном сањар, одсутан, интровертан.

Иако је мајка 1920. наследила дворац Сен Морис, где се и настанила, њена примања била су скромна, па се надаље издржава углавном распродајом имања, земљишта.

То је вероватно допринело, уз традицију, да се определи за војни позив, што је чест избор у породицама племићког порекла у Француској. Код њега је такође постојала и извесна авантуристичка нота, чему је изгледа остао склон читавог живота.

После три неуспела покушаја 1918, 1919. и 1920. да упише војну Поморску академију, окреће се ликовној уметности и архитектури коју похађа на Националној школи лепих уметности, од чега убрзо диже руке.

Од војног пилота до летећег поштара

Одлази на одслужење војног рока, априла 1921. у Стразбур. Лета те године приватно похађа курс летања, цивилни.  Врло брзо потом, распоређен је у 37. авијацијски пук у Казабланки, тада француски Мароко. Децембра те године добија дозволу војног пилота.

Маја 1923. доживео је прву авио несрећу, код Буржеа, аеродрома десетак километара североисточно од Париза. Бурже је стари аеродром Париза, пре Орлија. Озбиљно повређен, имао је фрактуру лобање, демобилисан је јуна 1923.

Од 1926. ради за поштанску службу Летекоер, потоњи Аеропостал. Први службени лет био је за Аликанте у Шпанији. Потом превози пошту од Тулуза пут Дакара, тада средишта Француске Западне Африке. Пошто је Француска у међуратном периоду још увек била велика колонијална империја, Сент Егзипери, радећи за поштанску службу прелеће огромне територије. Летео је за Сенегал, Алжир, Египат, Мали, Вијетнам, преко Атлантика у Латинску Америку, чак Патагонију. Тако је и упознао потоњу супругу Консуелу, у Буенос Ајресу, с којом се венчао априла 1931. у Ници.

Године 1926. у једном књижевном часопису објављује причу "Авијатичар" први публиковани рад. У Јужну Америку први пут лети 1929. Прелетање таквих рута у то време било је својеврсни подвиг. "Пошта за југ" појављује се те 1929. године.

Када је објављен "Ноћни лет" 1931, добија награду Фемина. Био је то први велики његов успех на литерарном пољу.

Од наредне 1932, пошто је Аеропостал угушен, посвећује се журналистици. Извештава из Индокине 1934, тада француске колоније. Наредне године извештава из Москве. По избијању грађанског рата 1936. из Шпаније. Није притом имао симпатија за републиканце.

Децембра 1935. лети из Париза пут Сајгона, у Индокини, намеран да потуче prеthodni рекорд Андреа Жапија (1904-1974) још једног авио авантуристе, изданка породице знаменитих индустријалаца.

Принц се родио међу динама

Пошто је узлетео из Бенгазија, у тада италијанској Либији, увече 29. децембра 1935, неколико сати потом срушио се у Либијској пустињи, односно ударио је у дину, недалеко од Вади Натруна, западно од делте Нила, приближно 80 километара од Каира. Он и његов механичар необичним стицајем околности преживљавају. Наредних дана, изгубљени у пустињи, доживљавају дехидрацију, губљење, халуцинације. Четвртог дана наилазе бедуини који их враћају у живот.

Ту негде налази се основа приче "Мали Принц" коју ће Егзипери написати годинама потом.

Две године затим отвара више авио рута по Африци, на релацијама Казабланка, Бамако, Тимбукту у данашњем Малију, тада Француски Судан.

Наредне 1938, упућује се на лет од Њујорка до Пунта Аренаса, на крајњем југу Чилеа, он и његов механичар Андре. Авион им се срушио у Гватемали. Тешко су повређени. Током опоравка у Њујорку уобличава сећања "Земља људи".

Објављена 1939. "Земља људи" углавном је интроспективно аутобиографско штиво. Књигу је наградила Француска академија.

Када је избио Други светски рат Егзипери служи у ратном ваздухопловству, у чину капетана. Одликован је у том рату Ратним крстом са палмом, због извиђања маја 1940. над Арасом који су prеthodno заузели Немци. Иако је његова летелица погођена вишеструко, успело му је да врати посаду у базу.

Пошто је Француска капитулирала јуна 1940, новембра напушта земљу. Од краја децембра 1940. налази се у Њујорку, САД.

Била је то необична ситуација, са једне стране, надао се да ће утицати како би САД помогле Француској, што би у крајњем значило улазак у рат. Са друге стране, није био присталица Де Гола, иако је био за отпор Немачкој. Притом, власти марашала Петена, одредиле су га у тела Владе из Вишија, наводно чак у Национални савет, без његовог знања.

У Њујорку, фебруара 1942, објављује дело "Ратни пилот" несумњиво и с намером да укаже да се Француска 1940. храбро борила. Дело је запажено у САД, процењено је да помаже ратним напорима власти у Вашингтону. Становао је у то време код новинарке Силвије Хамилтон. Наводно је ту било и извесне романтике, осим чињенице да је била реч о луксузном апартману. Током боравка код ње пише причу "Мали Принц" која ће и бити објављена у САД.

Бежећи од депресије пролећа 1943, прикључује се савезничким снагама у Тунису. Иако је постојала резерва око његовог примања у ратно ваздухопловство, сматран је престарим, захваљујући личним везама примљен је. Из ослобођеног Алжира одлази потом на Сардинију. Од 17. јула 1944. његова јединица смештена је недалеко од Бастије, на Корзици. Припремано је, у том периоду, савезничко искрцавање на југу Француске.

Нестао над Провансом, авион пронађен 2000. године

Приликом извиђачког лета, над Провансом 31. јула 1944, нестао је. Требало је да сними кретање немачких трупа у долини Роне. 

Авион којим је летео, Лоцкхеед П-38, пронађен је тек септембра 2000. код Марсеја. Две године раније један рибар извукао је у тој зони, мрежом, сребрну наруквицу с његовим именом. То је решило питање његове судбине али околности под којима је погинуо нису извесне.

Његова фантазмагорија "Мали Принц" коју је такође сам илустровао, написана у Њујорку у јеку Другог светског рата, продата је у више од 134 милиона примерака, што је чини једном од најпродаванијих књига у историји. Првобитно објављена 1943. у Њујорку, на енглеском, у Француској она се појављује постхумно 1946, код Галимара.