Шта су КОРИДОРИ ХЛАДНОГ ВАЗДУХА и да ли могу да помогну у борби с ПАКЛЕНИМ ВРУЋИНАМА? Градови широм света их убрзано развијају
У градовима је лети често неподношљиво вруће због бетонских површина, густе градње, мало зеленила и пораста температура. Да ли у мере које могу да се предузму спадају и тзв. коридори хладног ваздуха?
Сунчеву топлоту упијају и задржавају бетон и асфалт па су и ноћи у градовима изузетно топле. Такозване тропске ноћи с температурама изнад 20 степени ремете здрав сан. Како охладити градове? Да ли су такозвани коридори хладног ваздуха од помоћи?
Шта су коридори хладног ваздуха?
У околини градова су ноћи знатно свежије. Тамо је и код најтоплијих дана ноћу до 15 степени. Градови би могли да се донекле расхладе, ако би тај ваздух могао да струји у њих.
Коридори хладног ваздуха су зелене површине, реке, језера, железничке пруге и веома широке улице са зеленилом. Хладан ваздух струји свега неколико центиметара изнад тла, па насипи и зграде спречавају то струјање. Зато би при обликовању градова морало да се пази да се такви коридори држе слободним.
Зашто су ноћи у околини свежије?
Напросто, тамо нема бетона и асфалта, већ преовладавају земља, пијесак и ливаде. Ту се сунчева топлота не упија на тај начин да се задржи до касно у ноћ. Осим тога, свјеж ваздух настаје испаравањем воде изнад лишћа, а у ванградским подручјима најчешће има много зеленила. Зато се у њима ваздух брже хлади после заласка сунца. Посебно је свеже на ливадама и у воћњацима као и изнад глиненог, песковитог и тресетног земљишта.
Како свеж ваздух стиже у град?
Топографија је такође веома важна. Хладан ваздух је тежи од топлог и скупља се при тлу, рецимо на ливадама. Ако је ливада на косини или на брду, онда хладан ваздух снажно струји надоле. Тако настаје ветар који расхлађује.
Градови који су у долинама, на косинама или на обронцима брда могу да профитирају од тог хладног ваздуха. Коридором хладан ваздух
може да допре све до центра, потискујући топао ваздух, који се пење, а свеж ваздух расхлађује улице и зграде.
На пример, Штутгарт лежи у долини и жели да задржи локални систем проветравања на основу својих коридора за хладан ваздух. Урбанистички планови и градња се усклађују с тим циљем.
Шта градови могу да ураде?
Широм света се све више обраћа пажња на могућност хлађења градова дотоком свежег ваздуха из околине. У Немачкој су у међувремену бројни градови и региони спровели одговарајуће климатске анализе. Исто су учинили и широм света, у градовима као што су Њу Делхи, Лима, Лагос, Сеул, Мелбурн и Портланд.
Метеоролози најпре мере температуре и струјања ваздуха на различитим местима у граду и околини, податке убацују у специјалне компјутерске програме и тако израђују детаљне климатске атласе градова. На основу тих атласа градови могу да одлуче да не преграђују коридоре којима струји свеж ваздух, да их побољшају те да заштите и оснаже природно хлађење околине.
Осим тога, градови могу да уведу низ мера за значајно хлађење, смањивање броја тропских ноћи и побољшање животног квалитета. У те мере спада отклањање површина запечаћених бетоном и асфалтом, сађење дрвећа уз улице, мање мотора на фосилна горива, озелењавање кровова и фасада, више паркова и водених површина, што светлије фасаде и зграде, повећање површина под сеном.
Дневник/Блиц бизнис/Дојче веле
