clear sky
12°C
18.10.2024.
Нови Сад
eur
117.0208
usd
107.8135
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Умро академик Милан Лојаница

24.07.2024. 12:33 12:45
Пише:
Фото: Youtube Printscreen

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и културу

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да је 23. јула, у Београду, у 85. години, преминуо редовни члан САНУ Милан Лојаница, један од наших најзначајнијих архитеката и редовни професор Београдског универзитета.

Милан Лојаница је рођен 8. јануара 1939. године у Београду.

Главно поље његовог стручно-уметничког, научног и образовног рада обухватало је област теорије и праксе архитектонско-урбанистичког пројекотвања.

Дипломирао је 1962. године на Архитектонском факултету у Београду.

У периоду од 1963. до 1967. био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, као секретар Одбора за функционалитет.

У звање асистента на Катедри за пројектовање Архитектонског факултета у Београду Лојаница је изабран 1965. године.

На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1988. године.

Током дуге и плодносне професорске каријере обављао је бројне дужности на факултету међу којима су: шеф Катедре за пројектовање, продекан за наставу и руководилац програма последипломских студија.

Аутор је више од двадесет изведених пројеката, међу којима је више пројеката великих градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских зона Београда, Новог Сада, Ваљева, Панчева, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња, Варшаве.

Упоредо са пројектантским радом бавио се истраживањима у области теорије архитектуре.

Његова библиографија садржи преко педесет научних и стручних радова, три монографске студије, четири стручне публикације.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног 2008. године.

Од 2011. до 2023. обављао је дужност секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, касније Одељења уметности САНУ (2020).

Један је од покретача иницијативе да се Одељење ликовне и музичке уметности САНУ преименује у Одељење уметности САНУ, како би се чланство у Академији проширило и на друге области уметности.

Као секретар поменутог Одељења дао је велики допринос раду САНУ.

Био је главни и одговорни уредник Речника појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ Том И, ИИ, ИИИ (2006−2023), као и председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ и руководилац пројекта Метаморфоза архитектонских облика.

Академик Лојаница је био члан многих научних и стручних институција и удружења, међу којима су: Академија архитеката Србије, (1994), Инжењерска академија Југославије, Академија инжењерских наука Србије (1998), Савез архитеката Србије (САС), Асоцијација српских архитеката, Удружење архитеката Београда и Инжењерска комора Србије.

Добитник је бројних признања међу којима се издвајају: две Октобарске награде Београда (1971, 1982) , Награда Врховног савета града Варшаве за унапређење архитектуре и урбанизма (1972), Признање студената Београдског универзитета за допринос развоју универзитетске наставе (1973), Велика награда Савеза архитеката Србије за укупно дело (1982), Награда удружења универзиетских професора и научника Србије (2010), Повеља Асоцијације српских архитеката за животно дело (2011), Награда Инжењерске коморе Србије за животно дело (2016), Повеља Савеза инжењера и техничара (2018), Годишња награда УАС за најуспешније дело из свих области архитектуре реализовано у 2017. години.

Награда 40. салона архитектуре – "Поље будућности" у категорији архитектуре (2018) и Номинација за међународну награду Европске уније за савремену архитектуру – Миес Award 19 (2018).

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и културу.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Аутор:
Пошаљите коментар
Саучешће Александра Вучића поводом смрти славног академика ОВЕКОВЕЧИО РОДОНАЧЕЛНИКЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ И ИДЕНТИТЕТА

Саучешће Александра Вучића поводом смрти славног академика ОВЕКОВЕЧИО РОДОНАЧЕЛНИКЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ И ИДЕНТИТЕТА

10.05.2024. 21:58 22:01
Преминуо академик Светомир Арсић Басара

Преминуо академик Светомир Арсић Басара

10.05.2024. 21:39 21:44