НИКОЛИЈА ЈЕ СТЕФАНУ РЕКЛА „ДА” О њиховом венчању прича цела Србија (ФОТО)

Николија је носила ношњу из призренског краја пошто је њена породица пореклом из Призрена, док је Стефан био у обучен у ношњу из свог Заплања.

Николија је за наш портал казала да је носталгија за родним крајем мотивисала да на црквеном венчању не буде у венчаници, већ у шалварама, кошуљи и зубуну, а да њен супруг не буде у оделу, већ у чакширама, кошуљи, јелеку, везеним чарапама и шајкачи.

"Моја породица и ја морали смо да 1999. године напустимо Призрен и дођемо у Србију. Првих годину дана били смо у Крагујевцу код баке и деке, односно родитеља моје мајке, а онда смо се доселили у Ниш. Ту су моји родитељи отворили фирму и започели производњу текстилних производа. Тиме се сада и ја бавим. На жалост, од 1999. године нисмо били на Косову и Метохији, због свега онога што се тамо дешава људима који су радили у полицији, а мој отац је радио као полицјац. Међутим, Призрен нисмо заборавили и и даље је у нашим срцима. Венчањем у народној ношњи желела сам да покажем поштовање према крају одакле сам", објаснила је Николија.

Додала је да су њен супруг и она првобитно планирали да у истом дану када праве свадбено весеље имају и црквено и грађанско венчање, међутим, од тога су одустали јер су схватили да би то њој као трудници било пренапорно.

"Првобитно смо планирали да се венчамо обучени у народне ношње, а да се онда за свадбу и грађанско венчање пресвучемо, али смо због моје трудноће и великих врућина одлучили да се венчамо у цркви у најужем кругу, а да грађнско венчање обавимо 30. августа, када ћемо правити и свадбено весеље. Црквено венчање у народној ношњи заиста се допало великом броју људи, многи су ми послали поруку преко Фејсбука и рекли да је то заиста дивно, питали ме за ношњу како сам је набавила и сличне ствари. Свештеник Душан Јанковић који нас је венчао, такође је био одушевљен нашом одлуком да на венчању будемо у народној ношњи“, изјавила је Николија.

Она је казала да је набавка ношње за њу био заиста подухват јер оригиналну, градску ношњу из Призрена нису успели да нађу пуна три месеца.

"Стефан је врло лако пронашао ношњу, позајмио је од Културно-уметничког друштва "Бранко Миљковић" из Гаџиног Хана, међутим, за мене смо ношњу пронашли само недељу дана пре венчања. Распитивали смо се свуда редом, али је нико није имао јер се ради о веома реткој и уникатној ношњи. На крају, када смо већ изгубили наду да ћемо је пронаћи, нашли смо је у Лепосавићу, у тамошњем културно-уметничком друштву. Послали су нам је аутобусом и после венчања смо им је тако вратили“, казала је Николија.

Наша саговорница је казала да су се Стефан и она упознали пре четири године захваљујући његовој куми, а њеној другарици. Прве две године били су само пријатељи, а пре две године почели су да се забављају и средином новембра добиће своје прво дете.

(Telegraf.rs)