ДЕЛА МИРЕ БРТКЕ ИЗЛОЖЕНА У НАЦИОНАЛНОЈ ГАЛЕРИЈИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У РИМУ Будућност је иза нас

– Градећи своју каријеру највећим делом у Београду и Риму, Мира Бртка је својим разноврсним уметничким исказима у сферама филма, ликовне уметности и модног дизајна спојила италијанску и српску културу. Кроз јединствен преплет традиције и актуелних тенденција указала је на неважност места деловања и живљења, а истакла важност креативности која не познаје језичке и географске баријере“, рекла је Маја Гојковић, поручивши да ће ова изложба још једном потврдити снажне везе српске и италијанске културе.

Мира Бртка, аутентична стваралачка појава, сликарка, вајарка, модна креаторка, костимографкиња, сценаристкиња и филмска радница (сарађивала је са Милошем Форманом, али и са Албертом Латуадом, Орсоном Велсом, Ричардом Бартоном и другима) излагала је у бројним галеријама и музејима у бившој Југославији и свету. Након великих успеха у филмском и ТВ свету, Мира Бртка се потпуно посветила ликовним уметностима и своје радове представљала и у Италији, Чехословачкој, Мађарској... На овој римској изложби, која се простире на око 1.000 квадратних метара, презентована је њена раскошна уметност, најчешће стварана у духу апстракције инспирисане и словачком народном ношњом и када су у питању ликовне уметности и када су биле у питању колекције, које је Бртка сакупљала као колекционар словачких народних ношњи и антиквитета. Готово кроз свеукупно стваралаштво представила се римској и светској публици изванредно организованом и приређеном, капиталном ретроспективном изложбом из свих области њеног уметничког деловања: слике, скулптуре, видео, чувене „Мирине модне хаљине“.        

Подсетимо, у Риму је Мира Бртка деловала у оквиру међународне групе Илуминатион (Illumination), коју је окупила, инспирисала и предводила снажна стваралачка личност – Јапанац Нобуја Абе (Nobuya Абе, 1913 – 1971), а групу уметника су чинили, осим Мире Бртке, и Милена Чубраковић (1924 – 2004), Американка Марша Хафиф (Марциа Хафиф, 1929 – 2018), Италијани Паоло Патели (Паоло Patelli, 1934), и Бруно Конте (Бруно Цонте, 1939), Немац пореклом Алдо Шмит (Алдо Schmid, 1935), Туркиња Генџај Касапчи (Gencay Касапçı (1933 – 2017) и др.  

Излагала је у значајним галеријама и музејима – Galleria д’арте “Л’Аргентарио”, у Тренту (1964), Мусео Цивицо, у Верукију (1967), изложбе у Новом Саду, Братислави, у Глерији која је понела њено име „Мира Бртка“ у Старој Пазови, у Музеју Мацура у Новим Бановцима, у Galleriartist, Daghan Озул Collection, у Истанбулу, у Музеју града Сарајева (1970), у Галерији Музеја савремена уметност (1972) у Београду, у Galleria д’арте „Л’Аргентарио”, Тренто, Мусео Цивицо, Верукио,  Galleria назионале д’арте модерна ГНАМ, Рим, Народном музеју у Сарајеву, у Музеју савремене ликовне уметности Војводине, све до велике изложбе Рефлексије у Музеју града Београда (2021), и у Музеју Q Contemporary у Будимпешти (2022). И сад, напокон, како то заслужују највећи ствараоци, у Националној галерији модерне и савремене уметности Рима . 

Поставка у Националној галерији модерне и савремене уметности у Риму реализована је захваљујући Фондацији Мира Бртка из Београда, уз подршку Покрајинске владе,  Министарство културе Републике Србије, Министарство културе Републике Италије, АИК Банка... Није, иначе, згорег навести да веома угледна Национална галерија модерне и савремене уметности, која се налази у најстрожем центру Рима надомак Виле Боргезе, чува најкомплетнију колекцију уметничких дела италијанске и стране уметности из периода између 19. и 21. века,  Укључујући слике, цртеже, скулптуре и инсталације, колекција од око 20.000 уметничких дела представља главне уметничке покрете последња два века, од неокласицизма до импресионизма, од дивизионизма до авангарде, од футуризма и надреализма до значајне групе Италијанска уметничка дела настала између 1920-их и 1940-их, од покрета Новечента до Римске школе. 

Изложба „Будућност је иза нас” биће отворена за посетиоце све до 8. септембра.  

За „Дневник” специјално из Рима: Мирослав Бенка