окоТВоко: Разгаћене телевизије
На ружичастој телевизији се врте исти гости од јутра до сутра.
Хит песма је „Секси безнисмен” Гоге Секулић и сви је знају напамет. Вирална је и реплика једног новинара којем је ди-џеј Жекс дао стан за минули рад. Овде се станови деле као никад, док већина гледатељства нема ни за рачуне, али има разлога да гледају ружичасту виртуелну пројекцију.
Само водитељи ријалити програма могу да напусте ружичасто јато и да се врате са Хајп телевизије док их чека грдња њиховог несуђеног власника. Побегуље Душица Јаковљевић и Милан Милошевић су се вратили на Пинк, а главна звезда долази из Црне Горе и зове се Божо Добриша, познат по необичним интервјуима са познатим личностима. Божо је патентирао смејање са гостима и луцкаста питања. Фасцинанто ми је да је дошао у емисију у шортсу, то је за сада најновији дрес-код.
Сетих се да сам на Тиктоку видео матуранте једне новосадске средње школе који су се за матуру сликали у патикама и шортсу, те сам заиста био у шоку јер ја не могу по Новом Саду да идем у бермудама и лепим сандалама, јер то није дрес-код, а сада би сви и на телевизију и на матуру долазили у шортсу.
Добро је да нису почели да долазе у купаћем. Гошће долазе са тазе ботоксом, као да је циљ бити што затегнутији и пластичан. Ваљда тај ко има пара и слуша ове модерне цајке има много лове на пластичним картицама па се у то име све може и све сме.
На свим телевизија су или Војаж или Бресквица или Десингерица. Баш нисам садо-мазо да слушам све његове мудрости у ситне сате кад обично гледам телевизију на одложено јер за дневно праћење немам живаца. Све одложено на оба кабловска провајдера и преко схортс видео записа или на Тиктоку или Инстаграму.
Мада срећан сам што нам се Ана Николић вратила и заљубила и то у Горана Ратковића Ралета некадашњег дечка и композитора Индире Радић.
Зато и толико срећем људи по граду који кажу: „Нисам упалио телевизор годинама, али вас се сећамо. Ви сте легенда”. Али, данас је све мање места за нормалне људе и шаљиве разговоре. Треш и кемп је увек дозвољен у забавном програму ако не пређе границу доброг укуса.
Сетите се само кад је својевремено Весна Ривас крстила кучиће, а Венди бубала Вујаклију напамет. Она је данас естрадна аналитичарка. Добија простор свако ко ће попуљувати другога. Али се изгубио критеријум ко кога сме да прозива и изгубило се било свако пристојно понашање од вођења програма до понашања.
И заиста мислим да је уредништво ТВ магазина у мукама када треба да изабере лице за насловницу и када треба остати пристојан да сваки пристојан грађанин и пензионерка која воли тај мирис папира купи овај магазине. Али, хоћу да кажем мора да постоји и телевизија где ће пристојни свет да гледа нешто нормално и носталгично.
Ако имамо толико канала ваљда ће бити места и за такве. Да буде забавно, а не буде досадно, да буде пристојно а не буде стерилно. Да буде минић, али да граница буде стил Силване Арменулић. Да музику чине хитови Томе Здравковића, Лепе Брене, Здравка Чолића, Весне Змијанац, Маринка Роквића… Зар је то тако тешко? Зар је тешко бити фин и у разгаћеним временима иако то можда не доноси стан и лову?! Има нешто што се ради и за душу и за срце.
Александар Филиповић