СРБИЈА НА УДАРУ ТОПЛОТНЕ КУПОЛЕ Климатолог открио разлог због којег се данима „КУВАМО“ као у ЕКСПРЕС ЛОНЦУ! А ево чему можемо да се надамо након ПАКЛЕНИХ ВРУЋИНА (ФОТО)

У другој декади јула се наставља јак топлотни талас с максималним температурама од 35 до 40 °Ц и уз тропске ноћи у урбаним срединама, упозорио је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ). За целу Србију данима је на снази црвени метеоаларм, а да је у питању феномен познат као „топлотна купола“ потврдио је климатолог Владимир Ђурђевић.

У метеорологији кажемо стационирани антициклон у блокингу, истакао је и објаснио шта се ту десило.

„У атмосфери, кад се гледа северна хемисфера, распоређени су такозвани циркуларни системи који утичу на формирање и премештање ваздушних маса – циклони и антициклони. И циклони и антициклони имају своје типично време, циклони су обично свежи и кишни, антициклони подразумевају топло, стабилно време. Они се крећу, путују од запада ка истоку али дешава се да се заглаве на једном месту на дужи период. Кад је антициклон дуго стациониран на једном подручју, долази до формирања такозване „топлотне куполе“. Наиме, висок притисак прави куполу која појачава ефекат, попут поклопца који задржава високе температуре, објашњава Ђурђевић, додајући да је у питању још један феномен о којем се говори тек у новије време, с нарастајућим проблемом климатских промена.

Према његовим речима, тренутно постоје три стационирана антициклона – центар овог због којег се ми „кувамо“ налази се изнад Марока, али крак продире у југоисточну Европу.

Иде са севера Африке, преко Италије, па делом код нас. Због структуре антициклона стално имамо прилив топлог ваздуха из Африке, открива наш познати климатолог.

Напомиње да обично такви дуги топли периоди буду нагло прекинути продором хладног ваздуха.

Биће их све чешће

Студија објављена у часопису Натуре Цлимате Change анализирала је топлотну куполу из 2021. године у западној Канади и САД. Према тој студији, ако глобалне температуре порасту за 2°Ц изнад прединдустријског нивоа, топлотне куполе, попут оне из 2021., могле би да се појављују сваких десет година.

Веза између екстремних врућина и просечне температуре може се делимично објаснити повратном везом између влажности тла и атмосфере. Очекује се да ће се вероватноћа екстремних врућина сличних онима из 2021. године повећати због општег загревања, појачане повратне спреге између влажности тла и атмосфере те слабе, али ипак значајно повећане вероватноће циркулације сличне топлотној куполи, пишу аутори студије.

Bulletin оф the Атомиц Сциентистс објавио је 2023. да су због климатских промена топлотне куполе постале пет пута вероватније.

Климатске промене утичу на динамику атмосфере, укључујући промене у обрасцима високог и ниског притиска. Јачи и трајнији систем високог притиска могу довести до чешћег формирања топлотне куполе. Такође, климатске промене могу ослабити млазне струје, што омогућава системима високог притиска да дуже остану на једном месту.

Како се поларни ледени покрови топе, а површине покривене шумама и травњацима замјењују површинама попут асфалта и бетона, рефлективност Земљине површине се смањује. Тамније површине рефлектирају мање топлине у свемир, односно апсорбују више, због чега се зрак изнад њих снажније загријава. То, пак, може потакнути чешће формирање и дуље трајање топлинских купола.

Градови због урбаног топлотног ефекта додатно погоршавају последице топлотне куполе. Бетон, асфалт и други грађевински материјали апсорбују и задржавају више топлоте од травњака и шума, што може појачати интензитет топлотних таласа унутар урбаних подручја.

Климатске промене такође придоносе чешћим и јачим сушама. Суво тло и мањак влаге смањују могућност хлађења површине кроз испаравање, што опет појачава последице топлотних купола. Мањак влаге у ваздуху такође смањује количину облака, што омогућава да још више сунчеве енергије дође до тла и загреје га.

Трајаће све дуже

Топлотне куполе са климатским би променама могле бити постајати и све дуготрајније.

Како смо већ навели, климатске промене могу да проузрокују слабљење висинске струје и смањење разлике у температурама и притиску између поларних и тропских крајева јер се поларни крајеви због отапања рефлексивног леда брже загревају.

То, пак, може изазвати спорије кретање атмосферских система, што значи да се системи високог притиска, који стварају топлотне куполе, могу дуже задржавати изнад одређених подручја.

Продужене суше смањују количину влаге у земљи, што додатно стабилизује високи притисак и омогућује топлотним куполама да дуже трају, преноси хрватски Индекс.

Дневник/Нова