БРИЖНА МАМА ИЗ ВРШЦА објавила емотивну поруку: Тражи се ХЕРОЈ ВОЈИСЛАВ, који је мом сину ВРАТИО ОСМЕХ на лице! Дечак ЗАЈАУКАО од бола на плажи у Грчкој, мајка ОСТАЛА НЕМОЋНА Уследила ПАНИКА, а потом ДИВАН ГЕСТ

Немили инцидент догодио се у Грчкој у месту Неи Пори када је Маша Богдановски из Вршца чула сина како јауче у плићаку, а онда је уследила паника.

Маша жели јавно да се захвали младићу о коме само зна да се зове Војислав, а за наш портал открила је и шта се дог дана десило на грчкој плажи.

Десети дан на мору, последње купање у води. Супруг и млађи син остадоше у апартману да нас спакују за пут. Старији син Алекса и ја излазимо из воде и како сам мало испред њега, иза себе ођедном чујем јаук. Окренем се и видим да скакуће на једној нози, а израз лица у грчу од бола. Приђем му и помогнем да доскакуће до пешкира. Жали се да га убола оса. Каква бре оса у води? Тражим да видим стопало и угледам место убода. Помислим да се убоо на трн или тако несто.

Другар са плаже и истог апартмана каже: "мора да је стао на јежа". Знам да на пешчаним плажама нема јежева. Притиснем испод места убода и креће јаукање, вриска и сузе. Прилази неки Грк, цини ми се, али на српском каже "згазио је рибу", мора одмах код лекара. Ту ме хвата паника, присећам се да сам некада прочитала нешто о тој риби из песка плићака. Хватам се за мобилни да позовем супруга. Наравно не јавља се, зовем опет мобилни багује, интернет је био јако слаб, пишем поруку, а чујем како неко са плаже говори, "ма носи га лекару, мани мужа сада", присећа се Маша немилог инцидента.

Како није могла да старијег сина у наручју однесе до болнице почела је од немоћи да плаче, а онда је у том тренутку зачула "ја ћу га носити".

Знам да не могу да га носим јерт је велики, има 9 година и крећем да плачем од немоћи. У том тренутку један млади човек (касније док га је носио рече да се зове Војислав) прилази ми и каже одлучно "ја ћу га носити ". Ухвати ми сина у наручје и кренули смо у потрагу за доктором. Млади човек га носи, ја се враћам по хаљину јер сам била у купаћем костиму, а успут сам изгубила и мобилни. Долазимо до једне ординације на којој пише у случају да је хитно позовите овај број. Тако и схватим да нисам понела мобилни. Човек и даље држи мог сина, нудим се да га ја мало носим. Он одбија и благо говори "заиста нема потребе", прича Маша.

Причу о фудбалу, како каже Маша, покренуо је Војислав с Алексом не би ли му мало скренуо пажњу са болова док га је носио.

Још је почео и да разговара са Алексом да му скрене пажњу са бола. Причали су, наравно, о фудбалу. Окренем се и видим другу ординацију. Настављамо пут ка њој. У ординацији доктор који прича српски! Уф, које олакшање. Доктор је одмах препознао о чему се ради и рекао да је стао на рибу змаја. Војислав је тада отишао да сачека мог супруга. Алекси смо опрали стопало и доктор му је дао ињекцију. Питам га да ли је то противотров, а он ми одговара да није и да је то анестезија.

„Истиснућу му кристале (отров) и потопити ногу у топлу, скоро врућу воду јер отров убија температура од педесет степени,". Добија ињекцију и почиње да плаче колико га боли, али на срећу све пролази у најбољем реду, присећа се жена до неба захвална Војиславу због којег је њен син већ сутрадан могао да шутира лопту.

Док је Војиславова жена остала на плажи са малом бебом он се херојски побринуо да Алекса дође што брже код доктора што је изазвало одушевљење и велику захвалност ове породице.

У целој тој збрци успевам само хвала да казем још једном, али нисмо разменили ни број телефона, а камоли да сам питала за презиме ових дивних људи. Његова супруга је на плажи остала са малом бебом док је он носио кроз Неи Пори мог сина. Хвала и њему и свима са плаже који су ми покупили ствари и дали ми их касније. Алекса је већ сутрадан шутирао лопту, захвална је Маша.

Диван гест наишао је на одушевљење великог броја људи и похвала за младог човека, а многи су написали да свако од нас треба да потражи "Војислава" у нама самима који се изгубио.

Дневник/Телеграф