ВРЕДНЕ СТАРИНЕ НАМ НЕСТАЈУ ПРЕКО ГРАНИЦЕ Без посебне дозволе, из земље не смете изнети ништа старије од 50 година ПРЕДМЕТЕ ОД КУЛТУРНОГ ЗНАЧАЈА ОБАВЕЗНО ПРИЈАВИТИ НА ЦАРИНИ
Лето је време када највише породица путује, а са летовања се донесу или се на летовање понесу предмете од културног или уметничког значаја.
Због тога приликом преласка границе, било да се у нашу земљу улази или из ње излази, важно је знати шта је дозвољено унети у Србију и шта се може изнети и како.
Ако се из земље износи неки предмет од културног, уметничког или историјског значаја, у количини која нема комерцијални карактер и намењена је сопственим потребама, неопходно је поседовати дозволу Републичког завода за заштиту споменика културе. Та дозвола је потребна не само за извоз слика, цртежа, скулптура и осталих уметничких дела познатих и непознатих аутора, већ и за извоз свих предмета старијих од 50 година – намештаја, посуђа, новца, аутомобила.
У зависности од дела о коме је реч, разликују се и дозволе. Дозволу за износ предмета културног, уметничког и историјског значаја издају Републички завод за заштиту споменика културе (осим за публикације) и Народна библиотека Србије (за публикације). С подручја Војводине дозволу за извоз тих предмета издаје Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Дозволу за привремени износ или трајни извоз културних добара с територије целе наше земље издаје Министарство културе, а детаљне информације о томе могу се наћи на сајту институција које ове дозволе издају.
Када се поменути предмети износе из земље, цариници ће прегледати поднету дозволу/решење, оверити је потписом и печатом, оригинал вратити странци, а копију задржати ради интерне евиденције. Након тога одобрава се износ робе и не захтева се подношење извозне царинске декларације, односно, не спроведи се редован царински поступак.
Приликом уношења неког уметничког предмета у Србију спроводи се уобичајена увозна царинска процедура, у скраћеном или редовном поступку, при чему није потребна никаква дозвола или сагласност.
лНајсигурније је да се пријаве све драгоцености које се носе, јер је то најбољи начин да се избегну непријатности и ризик да оне буду привремено или трајно одузете. То се односи како на лични накит који се носи на себи или у пртљагу, тако и на инвестиционо злато у облику плочица, полуга и новчића. Када се ради о накиту и драгоценостима, треба водити рачуна о томе да се личним сматра онај накит који се носи на себи или у пртљагу, за који се може рећи да је у употреби. Међутим, уколико путник на себи или у пртљагу носи накит за који се не може сматрати да је у употреби, дужан је то да пријави, како се не би нашао у прекршају.
Уколико неко жели да у иностранство понесе цртеже анонимног аутора или своје, мора имати дозволу за извоз тих дела јер цртежи, као и слике, могу бити и културна добра. Одобрење за њихов трајни или привремени извоз мора се тражити од Републичког завода за заштиту споменика културе, који ће утврдити да ли се ради о предметима који имају културну вредност. Уколико се цртеж или слика пошаље без дозволе тог завода, а јави се сумња да су од културне вредности, ризикује се да пошиљка буде враћена.
Д. Млађеновић