(ФОТО, ВИДЕО) ВОЛИМ ТЕ, ЉУБАВИ - ЧОКОЛАДОМ ИСПИСАНО 3Д штампа широм отвара врата ОВА ОТКРИЋА СУ НЕВЕРОВАТНА!

Користећи комер- цијални 3Д штампач, али га модификујући тако да би могао да као филамент уместо уобичајене пластике користи грануле чоколаде, тим истраживача у којем су били руководилац сектора за развој НТП-а Владимир Тодоровић, ванредни професор ФТН-а Дејан Моврин и студент мехатронике Младен Милић, доказао је да кондиторска индустрија сад има нови правац развоја о којем би могла да размишља.

– У протеклих петнаестак година сасвим смо добро овладали самим процесом 3Д штампе и дошли смо до нивоа да можемо почети да размишљамо о томе који су то све материјали које можемо да искористимо, како бисмо из тог процеса добили нешто што није класичан прототип већ коначан, функционалан производ – појашњава нам Тодоровић. – Наиме, темељ 3Д штампе су полимери који омогућавају релативно јефтино креирање тест модела који ће касније бити произведен. Наравно, са експанзијом 3Д штампе већ се дошло и до штампања кућа. Међутим, ми смо трагали за нишом која није у довољној мери истражена, и тако смо дошли на идеју да се усмеримо ка производима добијеним 3Д штампом који могу да се - једу.

Логичан први избор била је  чоколада, не само због чињенице да је сви воле, већ и њених особина, а пре свега због мале разлике у температурама на којима се топи и потом кристализује: за њено претварање у течно стање довољно је загрејати је на 35-36 степени, док је поново чврста већ на собној температури. И Младен се обратио чувеној компанији „Barry Callebaut”, која има своју фабрику у Новом Саду, с питањем да ли су заинтересовани да буду део истраживања које се реализује у ДЕАЛ лабораторији. И „Barry Callebaut” је не само донирао одређене количине чоколаде, већ је изабрао и оне која су по саставу биле најпогодније за 3Д штампу.

– У овој фази нашег истраживања смо показали да је 3Д штампу могуће искористити за штампање чоколаде. Дакле, можемо то назвати „доказ концепта“, али има ту још пуно простора за оптимизацију и усавршавање.  Уосталом, у темељима науке и јесте да тежи томе да нешто унапреди – наводи Тодоровић. – Рецимо, видимо да нашим „чоколадним моделима“ недостаје виши ниво прецизности, а он се може достићи променама одређених параметара кроз велики број понављања. Такође,  ми не можемо посматрати 3Д штампу из само једног угла, био то угао електроничара, машинца, мехатроничара... Једноставно, нећемо ми никада добити жељене резултате док с нама у тиму не буду и технолози, који ће моћи да нас упуте које би то параметре, која својства ваљало кориговати да истовремено добијемо и ту жељену већу прецизност, односно боље карактеристике чоколаде у контексту саме 3Д штампе, али да се при томе не наруши оно најважније - њен укус.  При томе се здравствена безбедност као императив ни не доводи у питање.

Највећа предност НТП је што смо део универзитетског кампуса. Научници су свуда око нас и имамо прилику да оно што они раде, презентујемо привреди. А онда је на привреди да искористи та научна решења у пракси  – истиче Тодоровић. – Различита поља експертизе омогућавају нам да размишљамо и о различитим начинима примене технологије која нам је доступна, при чему се ми трудимо да обезбедимо ону најсавременију. Тако смо, рецимо, пре извесног времена експерти са ФТН-а успешно развили примену 3Д штампе у медицини, те су за потребе Клиничког центра Војводине направљени калупи за реконструкцију, рецимо, костију лица.  Након оснивања НТП-а природно је било да се настави још интензивније повезивање научника, истраживача с привредом и онима којима су решења настала кроз истраживања потребна. Данас је практично све могуће, само је питање да ли за тим има потребе и постоје ли средства којима би се реализација неке идеје финансирала.

По речима Младена Милића, сада када је „концепт доказан”, постало је јасно је да се уз одређене модификације 3Д штампачи могу користити и у другим гастро-сферама, од карамела и гумених бомбона до тестенине и сира.

– Не очекујемо – нити је то ни идеја – да 3Д штампа замени врхунске уметнике-посластичаре, али, рецимо, од мене може да направи уметника – смеје се Младен. – Наравно да ћете и даље у модлама изливати чоколадног зеку који ће имати перфектан облик у неограниченом броју понављања. Јер, то 3Д штампа још увек не може: нешто ће се у процесу десити па ће се унутар неке серије од, рецимо, сто комада увек јављати одређене минималне разлике, а приде ће се видети и слојеви штампе. Другим речима, 3Д штампа није за масовну производњу, али је лако прилагодљива и врло брзо можете доћи од модела који осмислите до резултата. За прављење калупа ипак треба много више времена и, у крајњем, много је скупље, будући да сама израда алата прилично кошта. Предност 3Д штампа је, дакле, у томе што је лако прилагодљива, односно може- те брже да се прилагођавате купцу, све до потпуне персонализације. Тако на овај начин чак можете да „данас за данас“ испишете, на пример, рођенданску честитку на торти или љубавну поруку – чоколадом.

Лабораторија ДЕАЛ је јединстгвена на овим просторима јер омогућава индустрији да, на релативно малом простору, препозна шта је све могуће дигитализовати у производном процесу чак и најкомплекснијег система.  И, наравно, какве то све предности доноси, почев од пројектовања, моделовања уз помоћ 3Д штампе, симулације коришћењем технологије виртуелне реалности, планирања процеса, продукције и логистике, све до ЦНЦ машине на којој је одређене моделе могуће и израдити. На крају, ту су и транспортни роботи, који могу да опслужују сва ова „радна места”.  „Идеја лабораторије је и да ту врхунску опрему, с којом располажемо, користе неки млади људи пуни идеја, воље и хтења. Јер, то им је одлична прилика да поред теоријских овладају и неким практичним знањима”, појашњава Тодоровић. „У конкретном случају студент мехаторнике Младен Милић дошао је у лабораторију пре свега због робота, будући да ће они бити у фокусу и његовог дипломског рада. Међутим, показало се да су му интересовања неупоредиво шира.  И ево, већ имамо одличан излазни резултат ”...

Истаживачи ни не крију да се у овом њиховом чоколадном експерименту крију и одређена ограничења. Рецимо коришћен је 3Д штампач који је просторно лимитиран на површину 20х20, и још 10 цм висину. Такође, туба у коју се ставља чоколада запремине је око 100 мл, док је, поређења ради, 3Д штампач уобичајено може да носи шпулне пластичне масе тешке преко килограма.

​ ​– Међутим, то су сад само детаљи, јер ако, рецимо, кондиторска индустрија треба да изради модел који је метар са метар, што значи да ће бити потребни килограми чоколаде, нарав- но да је могуће направити екструдер који ће имати већу запремину и који би се онда уз помоћ некакавог крана, али по истом принципу као стандардна глава 3Д штампача, кретао по великој површини од, на пример, инокса – наводи Тодоровић.   – У сваком случају, ми смо показали да је могуће одштампати чоколаду, и није нам намера да сад ову идеју намећемо индустрији, већ су кондитори ти која треба да процене да ли им је овако нешто уопште потребно.  Заправо, некако би најлогичнији пут - што и јесте циљ и сврха НТП-а - да из овакве приче настане стартап, који би тржишту понудио неколико врста штампача прилагођених кондиторској индустрији, различитих величина,  за различите улазне сировине.

Мирослав Стајић

 

 

 

 

View this пост он Инстаграм

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

А пост shared by Дневник (@dnevnik.rs)