КИЛОГРАМ ОВОГ ШУМСКОГ БЛАГА МОЖЕ ДА ДОНЕСЕ ДО МИЛИОН ЕВРА Србија идеална за узгој, а тржиште однедавно имамо

Међу тим производима крије се и благо које Србија има, а потребно је Кинезима – у питању је највреднија гљива на свету, тартуф.

Према речима Јелене Милошевић, секретарке Миколошко-гљиварског савеза Србије, сарадња са Кином у извозу је јединствена шанса да цео свет чује за српски тартуф.

- Чињеница је, Кинези знају више од нас о гљивама, много више. Ипак, код њих, иако имају толико шума, не успева тартуф. И то је прилика коју не треба пропустити - каже Јелена Милошевић.

Она напомиње да у Европи апсолутни примат имају истарски и италијански тартуфи, који држе јак лоби што је још један разлог да се Србија, сада и захваљујући Споразуму о слободној трговини, окрене Пекингу.

Примера ради, како каже, у Италији се одржава аукција два пута годишње, у јулу и октобру, на којем један бели тартуф тежак један килограм, достиже цену од невероватних милион евра.

Што се знатно распрострањенијег црног тартуфа тиче, он у Италији иде од 20.000 до 50.000 евра по килограму. Милошевић напомиње да цена, у зависности од квалитета, доста варира. Опет, на срећу, у Србији успева и црни и бели тартуф.

Оно што би могло да буде важно за нас је, како каже саговорница, то што су већину најскупљих примерака тартуфа на аукцији у Италији купили Јапанци и наши добри пријатељи, а сада поготово на плану трговинске сарадње, Кинези.

Јелена Милошевић напомиње да су током прошле године наши тартуфари, вероватно имајући у виду нови Споразум, остварили контакте са кинеским купцима и требало би имати на уму и то да они траже и купују углавном тартуфе врхунске класе.

Дакле, док тренутно већина прерађених тартуфа лошије класе који се сакупе у Србији иде у Италију (или Истру, о чему је Бизпортал већ писао), најквалитетнија роба би могла да буде сачувана за извоз у Кину.

Саговорница напомиње да је прошла, па и ова година била лошија за род тартуфа, али несумњиво је – Србија има Саву и Дунав и њихов цео слив је готово непресушан извор те вредне и ретке гљиве.

Српским тартуфарима иде на руку и то што је сада, у складу са Споразумом о слободној трговини са Кином сваки извоз, па и ако су у питању гљиве, законски регулисан, што им гарантује одрешене руке за бољу и плоднију сарадњу, док би сваки труд који би држава додатно уложила да се сфера сакупљања и продаје тартуфа додатно регулише био добродошао.

Како је раније Милошевић рекла, један од начина како би могла да се повећа производња тартуфа јесте да се окренемо садњи микорозираног дрвећа, које ће након пет до седам година у зависности од климатских услова, почети да даје тартуфе. Са тим и генерално контролисаном производњом, као и контролисаним извозом, количина добијених тартуфа у Србији могла би да се повећа и до десет пута.

Дневник/Биз