НБА КОШАРКАШ ОТКРИО НА КОГА СЕ УГЛЕДА Ту су Ђоковић и Дивац
Обично се у НБА лиги за простор бивше Југославије суперквалитет доводио у везу са финесом Влада Дивца, Тонија Кукоча, Николе Јокића или Луке Дончића. Ређе и са снагом, када се у обзир узме то колику силу је Никола Пековић представљао годинама у рекету најквалитетније лиге свега. Најређе, играчи са тог поднебља поистовећивани су са атлетицизмом.
Тог јануара 2015. године, варком тела избацио је из равнотеже Пауа Гасола, искористио отворену леву страну и ефектно закуцао преко једног од најбољих центара Европе свих времена. Иако већ етаблирано НБА име са завидним нападачким репертоаром, лик и дело Николе Вучевића тада се најгласније прочуло. И финеса и снага, али и атлетицизам. Све то било је део врхунског талента црногорског центра преточеног у звање двоструког Ол Стара, иако је објективно и пре 2019. године, када је први пут уврштен у друштво најбољих, припадао самом врху.
Доминирао је у Орландо Меџику, имао и сезону са 24,5 поена у просеку, да би доласком у Чикаго Булсе добио нешто другачију улогу поред суперстарова Зека Лавина и ДеМара Дерозана. Није га то спречило да настави са квалитетним партијама, какве ће бити потребне репрезентацији Црне Горе на предстојећим квалификацијама за Олимпијске игре.
Вођени Вучевићем, покушаће да изборе историјско учешће на најзначајнијем такмичењу на свету, за које су се изабраници Бошка Радовића припремали против Грчке и Бахама. Док је први дуел обележио тежак пораз, већ у другом окршају ствари су биле много боље.
- С обзиром на то да су доста специфичне припреме, све је згуснуто и кратко траје, доста смо то добро одрадили. Први део у Подгорици је био веома добар, добро је тренирано, покушали смо да се најбоље уиграмо и подигнемо физичку спрему колико можемо. Прва утакмица против Грчке била је после пута и нисмо одиграли на најбољем нивоу, али са друге стране понекад није лоше када се тако нешто деси, јер видиш ствари које треба да поправиш, видиш против јаких екипа шта можеш, шта не можеш и већ против Бахама је то боље изгледало.
Прво полувреме када су код ривала играли НБА играчи било је одлично. Шут и још неке ствари нису и даље како треба, што је нормално у овом периоду и то ће све доћи до почетка квалификационог турнира. Задовољни смо, није све било лако уклопити. Физички нисмо сви на истом нивоу, неко има ситне повреде, неко је сезону завршио раније, неко касније. Све то треба да се уклопи, није да имаш месец дана да можеш полако да уведеш екипу у форму. Трудићемо се да извучемо максимум - навео је Вучевић.
Црна Гора први дуел квалификационог турнира игра 2. јула, када ће од 14.30 часова одмерити снаге са Бразилом, након чега следи сусрет са Камеруном. У другој групи налази са домаћин Летонија, као и Грузија и Филипини. Много квалитетних имена, а само ће један у Париз.
- Биће веома тежак турнир. Све екипе које имају одређени квалитет дошле су у квалификације. Прво играмо против Бразила, који је веома незгодна екипа са много играча по Европи и Бразилу, атлетски су моћни и сигурно ће бити тешко. Камерун је исто изазов. Не познајемо их толико добро, али су јаки физикалци, играју брзо, тако да ћемо и за тај дуел морати да се спремимо максимално, па да видимо после.
Летонци су фаворити, Грузија је исто добра екипа. Кад дођеш на турнир, нема лаких утакмица, треба да даш све од себе. Може свашта да се деси. Верујемо да имамо шансу, свесни смо да треба да играмо на највишем нивоу и тимски. Не смемо да дозволимо да имамо лош дан. Идемо тамо максимално фокусирани и покушаћемо да дођемо до места које води на Олимпијске игре.
Предстојеће Олимпијске игре многи најављују као посебно квалитетне. САД долазе у најјачем саставу, Француска је домаћин, Канада је показала много, Србија је вицешампион света… Ко је у тој целој причи највећи фаворит?
- Американци. Довели су најјачу екипу коју имају и биће веома мотивисани да после слабог Светског првенства покажу да су најбоља кошаркашка нација. Олимпијске игре су им најбитније, увек желе да узму злато и покажу моћ. Србија има шансе, јер играју и Никола Јокић и Богдан Богдановић и други искусни играчи.
Већина њих је дошла до сребра на Мундобаскету, играју велика такмичења и велике утакмице, знају шта је потребно за такав турнир. Французи су исто доста јаки, као домаћин ће бити мотивисани. Канада је добра, као и Грчка, ако се квалификује, са Јанисом Адетокумбом. Кошарка се сада свуда игра, врхунски играчи играју у различитим државима, местима и све је то дигло ниво кошарке. Биће сигурно занимљиво - подвукао је Вучевић.
О резултатима САД на prеthodnim Светским првенствима
САД нису имале успеха на prеthodna два Светска првенства, пошто су и у једном и у другом случају остали без медаље. После убедљиве победе над Србијом на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. године, много теже им је било да надиграју Француску пет година касније у Токију. Значи ли то да се јаз између Американаца и Европљана смањује?
- Реално је да су САД могле да направе три боља састава на прошлом Светском првенству. Доста су били млади и треба узети у обзир да играчи из НБА играју потпуно друга правила, ФИБА правила. Верујем да када би се играла НБА кошарка, да би били још моћнији и тако би било теже другим нацијама да испрате ту ширину терена, брзину игре и поготово три секунде у одбрани, тројка је даља… Тек кад Американци дођу у најјачем саставу, добијамо реалну слику тога колико су они моћни и јаки.
Сигурно да и неке европске екипе, попут Србије, Словеније, Грчке и Француске, имају изузетно квалитетне играче у виду Јокића, Дончића, Јаниса, Вембањаме… Опет, то је само један такав играч по екипи, а САД имају 12 таквих. Канада има неколико добрих играча, али није исто. Када бисмо ишли редом у америчком саставу, од један до 12, када би их ставио у било коју репрезентацију били би главни носиоци. И даље су САД најјаче, имају највећи број квалитетних играча. Тешко је било како играти против њих, када су мотивисани.
,,Ако се не мењате, долазе млађи и испадате”
Нема сумње да се кошарка у НБА због свега наведеног европеизовала и да сада играчи са Старог континтента имају много важнију улогу у својим екипама. Вучевић је одувек био један од носилаца, чији год дрес је носио. Са изузетном “ин енд аут” игром, прави је прототип модерног центра и један од примера кошаркашке еволуције.
- Променио сам се доста, самим тим што се и кошарка променила. У НБА се доста другачије игра у односу на оно кад сам дошао. Раније је било да четворка и петица играју под кошем и ретко шутирају, можда неку полудистанцу. Блок, ролаш и играш под кошем леђима. Временом, у НБА је дошло до тога да центар неке ствари треба да ради као бек. Да преведе лопту, дрибла, шутне и за два и за три. Игра се доста брже и морао сам да се адаптирам. Моје искуство и знање које сам стекао кроз ове године, помогло ми је да трошим мање енергије, да ефикасније играм, да знам боље да се поставим и боље читам одбране.
Конкуренција је та која захтева константни напредак.
- Ако останете у неком времену, то вас прегази. Долазе нови и млади, жељни доказивања, да вам узму место и ви испадате. Људи углавном не знају, просечна каријера НБА играча траје три-четири године, врло кратко. Сваке године долази 60 нових кроз драфт, желе да вам узму место и морате стално да се доказујете и борите. Никада нема опуштања, морате да се адаптирате. Каква је кошарка била раније, све је то ствар укуса, али без обзира на то, мења се и играчи морају да се прилагоде томе и играју на начин на који клубови и тренери желе - јасан је био Вучевић.
Од кога је највише учио?
Имао је срећу да кроз каријеру дели паркет са бројним суперзвездама, које су му помогле да боље разуме своју игру, да напредује и да се усавршава. Како је навео, од најраније фазе угледао се на бројне асове, што је пракса коју не мења ни као 33-годишњак. Сујета не постоји, само жеља да буде бољи.
- С обзиром на то да ми је отац дуго играо професионално кошарку, одрастао сам уз то и увек сам волео да је пратим. То радим и дан-данас, желим да видим шта се дешава, да узмем од сваког понешто. Пошто сам од 16-17 године почео да играм као високи играч, омиљени ми је био Дирк Новицки, тако да сам њега доста гледао, па и браћу Гасол, која су у то време били на врхунцу.
Увидео сам да могу да играм као они, што се тиче технике. Гледао сам и Тима Данкана, старије играче попут Влада Дивца. Иако сам старији играч и сада гледам неке играче које долазе и раде неке нове ствари. Стално учим и покушавам да напредујем колико могу, да ли за кошарку или ван кошарке, што се тиче исхране, теретане и физичке спреме током лета.
Узори нису само кошаркашки.
- Увек је то нешто ново, нова истраживања. Може и кроз друге спортове да се научи и види. Волимо данас да слушамо када Новак Ђоковић нешто прича, како се он опоравља, како се спрема за неке изазове. И од сваког узмеш мало и видиш како ти одговара. Имао сам и среће када сам стигао у Орландо Меџик, били су ту Џамир Нелсон, Хидо Туркоглу и Џеј Џеј Редик, ветерани који су имали велико искуство.
Често сам као млађи гледао старије играче како се припремају за тренинг, раде опоравак и како се хране. То је другачије у односу на prеthodnih 10-12 година. Никад се нисам либио да питам и нешто научим. И данас када имамо приступ свему, читам и гледам да се усавршавам. Све је комплетно битно да играч напредује. Не само кошаркашки део, коме треба највише да се посвети, наравно - објаснио је Вучевић.
О стању у црногорској кошарци
Позиција Црне Горе на кошаркашкој мапи света је изузетно добра, када се узме у обзир људски потенцијал мале балканске државе. Поред успеха репрезентације и тога што се тражи континуитет играња на великим такмичењима, на клупском нивоу ствари такође стоје одлично. Будућност је стабилна Еврокуп екипа, Морнар је абалигаш, а Студентски центар се последњих година профилисао као рудник талената. Подгорица је направила пробој у Другој АБА лиги, Никшић је одувек био кошаркашки центар…
- Незгодно је нама, мала смо земља и што се тиче услова и финансијске стране. Није лако испратити буџете евролигаша. Доста се добро ради и има много деце и младих играча који желе да се баве кошарком. Треба много тога да се поклопи да неко из мале Црне Горе дође од изражаја, оде даље и развија се. Има талената и постоји жеља људи да кроз неке клубове форсирају млађе играче, да им се да шанса. Није то увек лако, због лимита и услова, мали је то број играча. Црна Гора има само 600.000 људи и нема ту довољно играча да се направи нека јака лига.
Успеси доводе до повећања интересовања.
- Репрезентација нам последњих неколико година прави сјајне резултате, добро је за развој кошарке и да буде мотивација за младе играче да буду у таквој ситуацији. Сигурно да има и простора за напредак, да се ради са младима, прате методе и нови трендови. Не треба пуно да се дође на виши ниво. Постоји и простор да људи шире видике и прихватају ствари које се раде другде по свету. Има и добрих и лоших ствари, али људи имају жељу, само треба бити стрпљив. Треба да се настави да се улаже у спорт, јер је то сјајан избор за младе.
Шта би поново проживео, а шта променио?
За 33 године живота, од чега је велики део провео у професионалној кошарци, Вучевић је прошао много тога. Веома богата НБА каријера, овенчана бројним достигнућима остаће забележена као једна од најуспешнијих, када се у обзир узму играчи са простора бивше Југославије, што није мала ствар. Шта је оно што би поново проживео?
- Тренутак када сам драфтован. Остварење сна, да те прозове Давид Стерн као 16. пика, те емоције које сам осетио, било је невероватно. И да се вратим да опет имам 20 година (смех). Постоји доста тога што бих променио и лако је гледати из тог угла. Неке утакмице, неке одлуке… Трудим се да не гледам ствари на тај начин, јер човек не може да гледа напред, ако се стално враћа у прошлост.
Нема посебно шта бих вратио, задовољан сам како је све ишло. Богу хвала, никада нисам имао већих проблема са повредама, све је ишло својим путем и трудим се да максимално искористим сваку прилику да играм и кад завршим каријеру најбитније ми је да кажем да сам дао све. На резултате и партије некад можеш да утичеш, некад не. То је једноставно тако - закључио је Никола Вучевић.
В. М. Петровић