NBA KOŠARKAŠ OTKRIO NA KOGA SE UGLEDA Tu su Đoković i Divac

Tog januara 2015. godine, varkom tela izbacio je iz ravnoteže Paua Gasola, iskoristio otvorenu levu stranu i efektno zakucao preko jednog od najboljih centara Evrope svih vremena. Iako već etablirano NBA ime sa zavidnim napadačkim repertoarom, lik i delo Nikole Vučevića tada se najglasnije pročulo. I finesa i snaga, ali i atleticizam. Sve to bilo je deo vrhunskog talenta crnogorskog centra pretočenog u zvanje dvostrukog Ol Stara, iako je objektivno i pre 2019. godine, kada je prvi put uvršten u društvo najboljih, pripadao samom vrhu.

Dominirao je u Orlando Medžiku, imao i sezonu sa 24,5 poena u proseku, da bi dolaskom u Čikago Bulse dobio nešto drugačiju ulogu pored superstarova Zeka Lavina i DeMara Derozana. Nije ga to sprečilo da nastavi sa kvalitetnim partijama, kakve će biti potrebne reprezentaciji Crne Gore na predstojećim kvalifikacijama za Olimpijske igre.

Vođeni Vučevićem, pokušaće da izbore istorijsko učešće na najznačajnijem takmičenju na svetu, za koje su se izabranici Boška Radovića pripremali protiv Grčke i Bahama. Dok je prvi duel obeležio težak poraz, već u drugom okršaju stvari su bile mnogo bolje.

- S obzirom na to da su dosta specifične pripreme, sve je zgusnuto i kratko traje, dosta smo to dobro odradili. Prvi deo u Podgorici je bio veoma dobar, dobro je trenirano, pokušali smo da se najbolje uigramo i podignemo fizičku spremu koliko možemo. Prva utakmica protiv Grčke bila je posle puta i nismo odigrali na najboljem nivou, ali sa druge strane ponekad nije loše kada se tako nešto desi, jer vidiš stvari koje treba da popraviš, vidiš protiv jakih ekipa šta možeš, šta ne možeš i već protiv Bahama je to bolje izgledalo.

Prvo poluvreme kada su kod rivala igrali NBA igrači bilo je odlično. Šut i još neke stvari nisu i dalje kako treba, što je normalno u ovom periodu i to će sve doći do početka kvalifikacionog turnira. Zadovoljni smo, nije sve bilo lako uklopiti. Fizički nismo svi na istom nivou, neko ima sitne povrede, neko je sezonu završio ranije, neko kasnije. Sve to treba da se uklopi, nije da imaš mesec dana da možeš polako da uvedeš ekipu u formu. Trudićemo se da izvučemo maksimum - naveo je Vučević.

Crna Gora prvi duel kvalifikacionog turnira igra 2. jula, kada će od 14.30 časova odmeriti snage sa Brazilom, nakon čega sledi susret sa Kamerunom. U drugoj grupi nalazi sa domaćin Letonija, kao i Gruzija i Filipini. Mnogo kvalitetnih imena, a samo će jedan u Pariz.

- Biće veoma težak turnir. Sve ekipe koje imaju određeni kvalitet došle su u kvalifikacije. Prvo igramo protiv Brazila, koji je veoma nezgodna ekipa sa mnogo igrača po Evropi i Brazilu, atletski su moćni i sigurno će biti teško. Kamerun je isto izazov. Ne poznajemo ih toliko dobro, ali su jaki fizikalci, igraju brzo, tako da ćemo i za taj duel morati da se spremimo maksimalno, pa da vidimo posle.

Letonci su favoriti, Gruzija je isto dobra ekipa. Kad dođeš na turnir, nema lakih utakmica, treba da daš sve od sebe. Može svašta da se desi. Verujemo da imamo šansu, svesni smo da treba da igramo na najvišem nivou i timski. Ne smemo da dozvolimo da imamo loš dan. Idemo tamo maksimalno fokusirani i pokušaćemo da dođemo do mesta koje vodi na Olimpijske igre.

Predstojeće Olimpijske igre mnogi najavljuju kao posebno kvalitetne. SAD dolaze u najjačem sastavu, Francuska je domaćin, Kanada je pokazala mnogo, Srbija je vicešampion sveta… Ko je u toj celoj priči najveći favorit?

- Amerikanci. Doveli su najjaču ekipu koju imaju i biće veoma motivisani da posle slabog Svetskog prvenstva pokažu da su najbolja košarkaška nacija. Olimpijske igre su im najbitnije, uvek žele da uzmu zlato i pokažu moć. Srbija ima šanse, jer igraju i Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović i drugi iskusni igrači.

Većina njih je došla do srebra na Mundobasketu, igraju velika takmičenja i velike utakmice, znaju šta je potrebno za takav turnir. Francuzi su isto dosta jaki, kao domaćin će biti motivisani. Kanada je dobra, kao i Grčka, ako se kvalifikuje, sa Janisom Adetokumbom. Košarka se sada svuda igra, vrhunski igrači igraju u različitim državima, mestima i sve je to diglo nivo košarke. Biće sigurno zanimljivo - podvukao je Vučević.

O rezultatima SAD na prethodnim Svetskim prvenstvima

SAD nisu imale uspeha na prethodna dva Svetska prvenstva, pošto su i u jednom i u drugom slučaju ostali bez medalje. Posle ubedljive pobede nad Srbijom na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, mnogo teže im je bilo da nadigraju Francusku pet godina kasnije u Tokiju. Znači li to da se jaz između Amerikanaca i Evropljana smanjuje?

- Realno je da su SAD mogle da naprave tri bolja sastava na prošlom Svetskom prvenstvu. Dosta su bili mladi i treba uzeti u obzir da igrači iz NBA igraju potpuno druga pravila, FIBA pravila. Verujem da kada bi se igrala NBA košarka, da bi bili još moćniji i tako bi bilo teže drugim nacijama da isprate tu širinu terena, brzinu igre i pogotovo tri sekunde u odbrani, trojka je dalja… Tek kad Amerikanci dođu u najjačem sastavu, dobijamo realnu sliku toga koliko su oni moćni i jaki.

Sigurno da i neke evropske ekipe, poput Srbije, Slovenije, Grčke i Francuske, imaju izuzetno kvalitetne igrače u vidu Jokića, Dončića, Janisa, Vembanjame… Opet, to je samo jedan takav igrač po ekipi, a SAD imaju 12 takvih. Kanada ima nekoliko dobrih igrača, ali nije isto. Kada bismo išli redom u američkom sastavu, od jedan do 12, kada bi ih stavio u bilo koju reprezentaciju bili bi glavni nosioci. I dalje su SAD najjače, imaju najveći broj kvalitetnih igrača. Teško je bilo kako igrati protiv njih, kada su motivisani.

,,Ako se ne menjate, dolaze mlađi i ispadate”

Nema sumnje da se košarka u NBA zbog svega navedenog evropeizovala i da sada igrači sa Starog kontintenta imaju mnogo važniju ulogu u svojim ekipama. Vučević je oduvek bio jedan od nosilaca, čiji god dres je nosio. Sa izuzetnom “in end aut” igrom, pravi je prototip modernog centra i jedan od primera košarkaške evolucije.

- Promenio sam se dosta, samim tim što se i košarka promenila. U NBA se dosta drugačije igra u odnosu na ono kad sam došao. Ranije je bilo da četvorka i petica igraju pod košem i retko šutiraju, možda neku poludistancu. Blok, rolaš i igraš pod košem leđima. Vremenom, u NBA je došlo do toga da centar neke stvari treba da radi kao bek. Da prevede loptu, dribla, šutne i za dva i za tri. Igra se dosta brže i morao sam da se adaptiram. Moje iskustvo i znanje koje sam stekao kroz ove godine, pomoglo mi je da trošim manje energije, da efikasnije igram, da znam bolje da se postavim i bolje čitam odbrane.

Konkurencija je ta koja zahteva konstantni napredak.

- Ako ostanete u nekom vremenu, to vas pregazi. Dolaze novi i mladi, željni dokazivanja, da vam uzmu mesto i vi ispadate. Ljudi uglavnom ne znaju, prosečna karijera NBA igrača traje tri-četiri godine, vrlo kratko. Svake godine dolazi 60 novih kroz draft, žele da vam uzmu mesto i morate stalno da se dokazujete i borite. Nikada nema opuštanja, morate da se adaptirate. Kakva je košarka bila ranije, sve je to stvar ukusa, ali bez obzira na to, menja se i igrači moraju da se prilagode tome i igraju na način na koji klubovi i treneri žele - jasan je bio Vučević.

Od koga je najviše učio?

Imao je sreću da kroz karijeru deli parket sa brojnim superzvezdama, koje su mu pomogle da bolje razume svoju igru, da napreduje i da se usavršava. Kako je naveo, od najranije faze ugledao se na brojne asove, što je praksa koju ne menja ni kao 33-godišnjak. Sujeta ne postoji, samo želja da bude bolji.

- S obzirom na to da mi je otac dugo igrao profesionalno košarku, odrastao sam uz to i uvek sam voleo da je pratim. To radim i dan-danas, želim da vidim šta se dešava, da uzmem od svakog ponešto. Pošto sam od 16-17 godine počeo da igram kao visoki igrač, omiljeni mi je bio Dirk Novicki, tako da sam njega dosta gledao, pa i braću Gasol, koja su u to vreme bili na vrhuncu.

Uvideo sam da mogu da igram kao oni, što se tiče tehnike. Gledao sam i Tima Dankana, starije igrače poput Vlada Divca. Iako sam stariji igrač i sada gledam neke igrače koje dolaze i rade neke nove stvari. Stalno učim i pokušavam da napredujem koliko mogu, da li za košarku ili van košarke, što se tiče ishrane, teretane i fizičke spreme tokom leta.

Uzori nisu samo košarkaški.

- Uvek je to nešto novo, nova istraživanja. Može i kroz druge sportove da se nauči i vidi. Volimo danas da slušamo kada Novak Đoković nešto priča, kako se on oporavlja, kako se sprema za neke izazove. I od svakog uzmeš malo i vidiš kako ti odgovara. Imao sam i sreće kada sam stigao u Orlando Medžik, bili su tu Džamir Nelson, Hido Turkoglu i Džej Džej Redik, veterani koji su imali veliko iskustvo.

Često sam kao mlađi gledao starije igrače kako se pripremaju za trening, rade oporavak i kako se hrane. To je drugačije u odnosu na prethodnih 10-12 godina. Nikad se nisam libio da pitam i nešto naučim. I danas kada imamo pristup svemu, čitam i gledam da se usavršavam. Sve je kompletno bitno da igrač napreduje. Ne samo košarkaški deo, kome treba najviše da se posveti, naravno - objasnio je Vučević.

O stanju u crnogorskoj košarci

Pozicija Crne Gore na košarkaškoj mapi sveta je izuzetno dobra, kada se uzme u obzir ljudski potencijal male balkanske države. Pored uspeha reprezentacije i toga što se traži kontinuitet igranja na velikim takmičenjima, na klupskom nivou stvari takođe stoje odlično. Budućnost je stabilna Evrokup ekipa, Mornar je abaligaš, a Studentski centar se poslednjih godina profilisao kao rudnik talenata. Podgorica je napravila proboj u Drugoj ABA ligi, Nikšić je oduvek bio košarkaški centar…

- Nezgodno je nama, mala smo zemlja i što se tiče uslova i finansijske strane. Nije lako ispratiti budžete evroligaša. Dosta se dobro radi i ima mnogo dece i mladih igrača koji žele da se bave košarkom. Treba mnogo toga da se poklopi da neko iz male Crne Gore dođe od izražaja, ode dalje i razvija se. Ima talenata i postoji želja ljudi da kroz neke klubove forsiraju mlađe igrače, da im se da šansa. Nije to uvek lako, zbog limita i uslova, mali je to broj igrača. Crna Gora ima samo 600.000 ljudi i nema tu dovoljno igrača da se napravi neka jaka liga.

Uspesi dovode do povećanja interesovanja.

- Reprezentacija nam poslednjih nekoliko godina pravi sjajne rezultate, dobro je za razvoj košarke i da bude motivacija za mlade igrače da budu u takvoj situaciji. Sigurno da ima i prostora za napredak, da se radi sa mladima, prate metode i novi trendovi. Ne treba puno da se dođe na viši nivo. Postoji i prostor da ljudi šire vidike i prihvataju stvari koje se rade drugde po svetu. Ima i dobrih i loših stvari, ali ljudi imaju želju, samo treba biti strpljiv. Treba da se nastavi da se ulaže u sport, jer je to sjajan izbor za mlade.

Šta bi ponovo proživeo, a šta promenio?

Za 33 godine života, od čega je veliki deo proveo u profesionalnoj košarci, Vučević je prošao mnogo toga. Veoma bogata NBA karijera, ovenčana brojnim dostignućima ostaće zabeležena kao jedna od najuspešnijih, kada se u obzir uzmu igrači sa prostora bivše Jugoslavije, što nije mala stvar. Šta je ono što bi ponovo proživeo?

- Trenutak kada sam draftovan. Ostvarenje sna, da te prozove David Stern kao 16. pika, te emocije koje sam osetio, bilo je neverovatno. I da se vratim da opet imam 20 godina (smeh). Postoji dosta toga što bih promenio i lako je gledati iz tog ugla. Neke utakmice, neke odluke… Trudim se da ne gledam stvari na taj način, jer čovek ne može da gleda napred, ako se stalno vraća u prošlost.

Nema posebno šta bih vratio, zadovoljan sam kako je sve išlo. Bogu hvala, nikada nisam imao većih problema sa povredama, sve je išlo svojim putem i trudim se da maksimalno iskoristim svaku priliku da igram i kad završim karijeru najbitnije mi je da kažem da sam dao sve. Na rezultate i partije nekad možeš da utičeš, nekad ne. To je jednostavno tako - zaključio je Nikola Vučević.

V. M. Petrović