У СРЕМУ ПОСЛЕДЊА ПРЕСТОНИЦА СРПСКИХ ДЕСПОТА Покрајина финансира наставак истраживања Купиника

Уговоре вредне укупно 276 милиона динара у области заштите културног наслеђа, савременог стваралаштва, за пројекте од значаја за културу и уметност националних мањина – националних заједница, као и за цркве и верске заједнице на територији АП Војводине, уручила је недавно покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић. Заменик председника општине Пећинци Зоран Војкић примио је уговоре који се тичу наставка археолошких истраживања на локалитету Купиник и радова у оквиру Етно парка у Купинову. 

- За суфинансирање трошкова пројекта „Купиник – последња престоница српских деспота – Археолошка истраживања и ископавања у 2024. години” добили смо од Секретаријата четири милиона динара, док ће Општина Пећинци из локалног буџета издвојити 300.000 динара. С обзиром на то да су прва озбиљна истраживања тврђаве Купиник извршена 2020. године, а да су 2021. почела систематска археолошка истраживања на терену, средства добијена по овом конкурсу биће искоришћена за наставак истраживања - рекао је Војкић. 

Други уговор тиче се трошкова пројекта „Радови на конзервацији, рестаурацији и адаптацији објекта у оквиру Етно парка Купиново у Купинову”. За тај пројекат Општина Пећинци добила је 1,2 милиона динара. Општина Пећинци је последњих година, препознајући значај Купиника, као неправедно заборављеног средњовековног утврђења, издвојила средства за откуп земљишта и решавање имовинско-правних односа, те омогућила и суфинансирала археолошке кампове и истраживања. 

Остаци утврђења су на тешком терену, на малом острву у мртваји Саве, на ободу данашњег специјалног резервата природе Обедска бара. У историјским изворима први пут се помиње крајем 14. века у повељама краља Жигмунда Луксембуршког из 1387. и 1388. године. Први српски великаш који у поседу има Купиник је Стефан Лазаревић, користи га његов вазал Радич Поступовић. Након Стефана добија га Ђурађ Бранковић, вероватно 1427. године. Касније се као власници помињу Вук Гргуровић и остали Бранковићи, Ђорђе и Јован. Последњи су Купиник држали удовица Јована Бранковића Јелена (Јакшић) и њен син из другог брака Стефан Бериславић. Османским заузимањем Београда и Срема 1526. Купиник губи значај. 

Купиник спада у такозване водене градове, неправилне четвороугаоне основе (57 x 57 м) са истуреном шестоугаоном, осмоугаоном и кружном кулом на угловима. Куле су биле повезене масивним бедемима око којих је постојао ров дубине око три метра и ширине око 17 метара. Улаз је био кроз пету кулу на средини североисточног бедемског зида. Зидови су грађени од ломљеног камена споља обложеног опеком.

У непосредној близини Купиника се налази и црква Светог Луке коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Сматра се да је то најстарија српска православна црквена грађевина у крајевима северно од Дунава и Саве. 

Локалитет као вредна историјска национална баштина и последња престоница средњовековне српске државе у територијалној надлежности је Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, а у истраживање су се укључиле и друге релевантне институције, од Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, Матице српске и Народног музеја. 

Од систематских истраживања очекује се да прикажу како се 70 година после пада Смедерева, српска средњовековна држава још чувала у Купинову, кроз Бранковиће који су били велики ктитори, који су обновили манастире и подигли Крушедол.  

Фото: Општина Пећинци