"С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ДАШЧАНА ОГРАДА, С ДРУГЕ ЖИЧАНА" Дом фудбалера "Војводине" направили грађани и симпатизери клуба, Нови Сад прославља два јубилеја- 110 година постојања ФК "Војводина" и читав век стадиона "Карађорђе"
У периоду између два светска рата у Новом Саду се одвијао динамичан спортски живот. У току тих двадесетак година у Српској Атини зачео се развитак бројних спортских дисциплина: хазена (претеча рукомета), бокс, пливање, тенис, пинг-понг и атлетика. Ипак, мора се нагласити, да је ондашњи Нови Сад превасходно одавао изглед града који живео и дисао за фудбал.
Руководство клуба изборило стадион "Карађорђе" донацијама
Почетком 1921. године у Новом Саду је било шест активних фудбалских клубова, док је тај број 1941. године износи чак шеснаест. По читавом граду настајала су фудбалска игралишта на којима је новосадска омладина уживала у чарима већ споменуте игре. Општи утисак је био да је граду недостајао спортски стадион који би омогућио већи комфор гледациома и боље услове за тренинг и игру спортистима.
За време трајања Првог светског рата, Војводина је обуставила свој рад. Након ослобођења и уједињења 1918. године, Војводина је своје мечеве играла као подстанар Спортског Клуба „Úјвидéки testgyakorlók köre“ (Новосадског Гимнастичарског Клуба) које се налазило преко пута Јодне бање на почетку данашње Улице Николе Тесле.
Градско представништво 1923. године донело је одлука да се овај крај изпарцелише, што је значило да Војводина поново остаје без терена за тренинг и игру. Због тога је руководство клуба покренуло живу акцију за изградњу игралишта које би постало трајан дом фудбалера Војводине.
"Јуда Макаби" и "Војводина" потписали уговор 1924. године
Повољно решење се нашло у преузимању напуштеног игралишта „ Новосадског Атлетског клуба“ које се налазило на простору бившег бициклистичког веладрома. Руководство клуба покушавало је на разне начине да дође средстава ради опремања и припремања игралишта за спортске борбе. Највише средстава се сакупило из добровољних прилога, а највећи приложник је био председник клуба инжењер Дака Поповић.
Међутим, ова средства нису била довољна због чега се решење нашло у сарадњи са још једним новосадским спортским клубом који је такође био без терена. У питању је био С.К. „Јуда Макаби“, основан 1920. године који је у свом раду окупљао углавном новосадске Јевреје.
Представници клубова сачинили су уговор о заједничком коришћењу терена. Управни одбори оба клуба су 7. маја 1924. године прихватили одредбе тог уговора.
Тадашњи в.д. председник О.С.К. „Војводина“ Коста Хаџи мл. се овако присећао тих дана: „То смо учинили (изградњу терена) у заједници са ондашњим СК „Јуда Макаби". На том истом терену подигнут је касније садашњи стадион. Али, у оно време, полако смо напредовали. Прикупљали смо добровољне прилоге у новцу и материјалу од симпатизера и пријатеља клуба. Терен смо преорали и уредили такође добровољним радом чланова. Изграђене су и две клупске кућице са становима за чуваре, свлачионицама, тушевима и клупским просторијама. На трибинама су изграђена и седишта".
Управа "Војводине" решила да стадион понесе име- Карађорђе
Свечано отварање заказано је 28. јуна 1924. године а управа клуба је решила да ново игралиште понесе име Карађорђе. Игралиште је добило назив по вођи Првог српског устанка, Карађорђу Петровићу. У том времену спортска друштва у Новом Саду углавном су се окупљала око националних заједница. Зато и не чуди чињеница да је Управа О.С.К. „Војводина“ решила да новоизграђено игралиште понесе управо то име.
На Видовдан, 28. јуна 1924. године, новоизграђено игралиште С.К. „Јуда Макаби“ и О.С.К. „Војводина“ је свечано отворено. Игралиште „Карађорђе“ било је домаћин фудбалског турнира на ком су учествовали домаћини „Војводина“ и „Јуда Макаби“ и гости из Београда „Југославија“ и „Јединство“.
Како је изгледало игралиште након ових радова, верно нам описује Коста Хаџи мл. „Игралиште је било с једне стране ограђено дашчаном оградом, с друге стране, у почетку, само жичаном оградом. Оба клуба су подигла по једну клупску кућу, са станом за чуваре игралишта, свлачионицу с тушевима и једном канцеларијском просторијом. Све је ово урађено, углавном, прилозима како у новцу, тако и у материјалу чланова и пријатеља оба клуба“.
Спортски клубови „Војводина“ и „ Јуда Макаби“ решили су у 1924. године важно егзистенцијално питање. Добили су своје клупске просторије и игралиште. Након тога кренуће постепен спортски успон ова два клуба. Град Нови Сад је добио важно спортско борилиште које је и дан данас домаћин различитих спортских дешавања.
После једног века, стадион Карађорђе је и даље дом фудбалера и навијача Војводине. У години у којој очекујумо почетак реконструкције стадиона, спортски Нови Сад се поноси са два велика јубилеја, 110 година постојања ФК Војводина и 100 година постојања стадиона Карађорђе.
Петар Ђурђев, директор Историјског архива града Новог Сада