КОЛИКО СУ РОДИТЕЉИ ИНФОРМИСАНИ О НАРКОМАНИЈИ Погрешни ставови губитак времена за лечење

Тема истраживања овога пута били су ставови и информисаност родитеља средњошколаца како о самој болести зависности наркоманији, тако и о психоактивним супстанцама. 

- Родитељи су по природи ствари најзаинтересованији да деца превазиђу ризике одрастања као што је злоупотреба дрога. Да би били успешни у томе неопходно је да буду довољно информисани и правилно орјентисани по питању самог проблема - каже Милан Влаисављевић, директор Болнице “Вита”.

Испитивање је спроведено током маја 2024. на узорку од 511 родитеља средњошколаца града Новог Сада. Слично истраживање болница “Вита” је спровела и 2010. и 2017. године.

- Добијени резултати указују да је присутна отворенија комуникација родитеља са децом на ове теме, те да је тема наркоманије све мање табу у породицама. Нешто преко 92 одсто испитаника одговорило да често или повремено са својом децом разговара о дрогама. У prеthodnim истраживањивањима тај проценат активне комуникације је био на нивоу од 80 до 85 одсто - напомиње Влаисављевић. - Такође, утисак о личној доброј информисаности на тему наркоманије има 71,2 одсто родитеља из узорка, што је близу нивоа и prеthodnih истраживања (69 одсто).

Када је реч о изворима информисања родитеља на тему наркоманије и даље доминирају медији са 51,1 одсто („класични“ са 20,2 одсто, интернет портали и друштвене мреже са 30,9 одсто), што је ипак мањи утицај у односу на 2017. годину када су медији били извор информација на нивоу 66 одсто. Такође, нису занемарљиви ни алтернативни начини информисања, где 30,5 одсто родитеља наводи да се информишу преко литературе, предавања, пријатеља. Наведени добијени подаци говоре и о заинтересованости родитеља за ове теме. 

Са друге стране, да утисак о доброј информисаности родитеља није у потпуно објективан говоре резултати о значајном присуству бројних заблуда и предрасуда како о самој болести, тако и психоактивним супстанцама. Тако, чак 57,7 одсто родитеља сматра да наркоманија и није болест него нечији хир, избор, стил живота или безобразлук. Добијени резултати су чак и нешто неповољнији него 2010. и 2017. године, када се тај проценат кретао на нивоу од 50 до-52 одсто. 

Овакви ставови по правилу продужавају време за реаговање у решавању проблема или доводе до губитка времена у неадекватним покушајима решавања овог проблема „на свој начин“. Ово донекле потврђују и добијени подаци да око 30 одсто испитаних родитеља ни не би потражило стручну помоћ него би покушало да проблем реши унутар породице, што је највиши проценат до сада. У том смислу и није „изнанеђење“ искуство из клиничке праксе Болнице “Вита” да се пацијенти јављају за стручну помоћ просечно после дуже од деценије трајања проблема са злоупотребом дроге 

Такође, готово половина родитеља (49,3 одсто) подржава неоправдану поделу на „лаке и тешке“ дроге, што доводи до погрешне процене ризика и могућих последица одређеног понашања код младих. У ранијим истраживањима 2010. тај проценат неадекватних ставова је био на нивоу 56 одсто, док је 2017. био нешто нижи, т.ј повољнији проценат на нивоу 35 одсто родитеља који имају неадекватне ставове о штетности појединих дрога. 

- Најисправнији став јесте да је свака дрога дрога и да нико, апсолутно нико не може гарантовати да повремено „експериментисање“ неће прерасти у учесталу злоупотебу и „завршити“ се са неким обликом болести зависности. У том смислу, безбедан је онај који није пробао - каже Милан Влаисављејвић.

Р. Д.