НАЈСКУПЉИ ЗАЧИН НА СВЕТУ СЕ УЗГАЈА И У СРБИЈИ Одлична допуна за просветарске плате Неде и Саше

Узгајањем „зачина над зачинима“ већ седам година баве се Неда и Саша Николић, просветни радници из Неготина. Николићи су први у Србији, 2017. године, почели да се баве узгајањем шафрана. Сада га у атару села Тамнич имају на 40 ари и једини у Србији продају сув зачин.

Саша Николић, по образовању дипломирани инжењер електротехнике, каже за B&F да су његова супруга, која је завршила мастер студије математике, и он дошли на идеју да узгајају шафран гледајући емисију на телевизији о производњи скупих зачина.

„У том тренутку, када смо одлучили да узгајамо шафран ништа нисмо знали о тој биљци. Супруга ради као наставник у основној, а ја у средњој школи. Наши родитељи се јесу бавили пољопривредом, али садњом кукуруза, пшенице, винове лозе и других биљних култура која се гаје на подручју између Зајечара и Неготина. Наш крај је посебно познат по узгајању винове лозе и Рајачким пимницама. Међутим, ми смо одлучили да се опробамо у нечем сасвим несвакидашњем. Кренули смо да проналазимо текстове о шафрану, истраживали смо где можемо да купимо лукавице и како да их засадимо и узгајамо“, објашњава Николић.

И луковице скупе

Определили су се да луковице набаве у Француској, јер су проценили да би оне које би наручили из Авганистана могле да се оштете у транспорту, пошто их пакују у велике џакове. За садњу прве парцеле купили су 24.000 луковица.

„Набавка луковица је највеће улагање које имате код шафрана, јер једна луковица кошта 25 центи, односно четири се добијају за један евро. Додатни трошак је превоз, али имате и пратеће трошкове који цену набавке луковица додатно увећавају. Наравно, цена варира од величине луковица, а она је битна јер веће луковице дају и више цветова. Ми смо за почетак засадили 10 ари. Већ два месеца након садње шафран цвета, али има врло мало цветова. Имали смо те јесени 2017. године свега око 30 грама сувог зачина. Већ друге године принос је био шест до седам пута већи, а треће и до 15 пута већи него прве године“, прича Николић.

Шафрану не смета снег

Шафран се, додаје наш саговорник, пресађују сваке пете године да би се постигла максимална производња, али су они после треће године кренули да га пресађују да би проредили број луковица који се значајно увећао. Засаде су проширили највећим делом током 2020. године и 2021. године.

„Шафран може да се сади током јула, али наше искуство сада говори да је луковице најбоље садити крајем августа, јер се тиме прескаче једно кошење траве која никне између редова. Када их посадите у јулу оне ће бити у земљи и ништа се са њима неће дешавати, док ће трава одмах кренути да буја и док стигне време да се беру цветови засађена површина биће травната. Луковице се ’буде’ од средине септембра, а прве клице и први листови појављују се почетком октобра. Шафран цвета током октобра и берба траје две до три недеље“, наводи Николић.

Оно што је занимљиво код шафрана, изјавио је наш саговорник, је то што има обрнуту вегетацију од осталих биљака у Србији, тако да активно расте током зиме. У фебруару је у „пуној снази“ и зелени се до пролећа. Не смета му снег, чак је пожељно и да га има, како се не би развијале болести.

„У априлу или мају, у зависности од тога колико је топло пролеће, почињу да се суше листови и крајем маја га изнад земље скоро уопште нема. Тако да уколико неко хоће да види засад током лета – нема шта да види. Може да види само ливаду коју косимо, јер је то најлакши начин да је одржавамо до септембра. Шафран мора да се окопава у рано пролеће, два до три пута и једном пред ницање, почетком септембра. Не мора да се залива, јер је биљка која не воли превише влаге у земљишту. Не ђубримо га ни вештачким ни стајским ђубривом, али траву коју покосимо између редова, оставимо да се распадне и тако побољшавамо својства земљишта“, истиче Николић.

Најзахтевнија је берба

Супружници обрађују земљу без примене било каквих хемијских препарата, док парцела на којој се налази засад годинама није обрађивана. Пошто у близини засада нема других обрадивих површина, први српски шафран се сврстава у потпуно природни производ. Према Николићевим речима, најзахтевнији посао код узгајања шафрана је берба. Цветови су изузетно осетљиви и брзо прецветају, мада када се једном отворе, више се не затварају.

„Недељу дана траје ’загревање’, време када крену да се појављују цветови, а онда следи недељу или десетак дана интензивног цветања и потом током једне недеље цветање јењава. Пожељно је да током бербе време буде суво и сунчано, јер када су дани магловити и влажни цветови брзо увену и тучкови немају потребан квалитет. Због тога што је потребно обавити бербу што пре, укључена је цела породица, супруга и ја, тројица синова, снаја, кумови, људи које плаћамо. Практикујемо да ујутру одлазимо у бербу, радимо два, три сата, јер дуже време би значило право мучење пошто се све време чучи. У току дана вадимо тучак из цветова и остављамо га да се суши на рамове, на које је разапета природна свила“, објашњава наш саговорник.

Купци њиховог шафрана углавном су ресторани, једна продавница здраве хране, винарије које имају своје ресторане, а и појединци који користе тај зачин за сопствене потребе. Имали су једне године и купца из Француске, пошто је у тој земљи тада производња подбацила. Цена сувог тучка у нашој земљи креће се од три или четири евра по граму, до 2.000 динара.

„Немамо уговорене веће количине и то је главни проблем при производњи. Не можете ништа унапред да планирате. Уколико би пронашли купца који би желео неку већу количину, могли бисмо у року од годину дана да проширимо засад, јер смо за протеклих седам година стекли искуство и видели шта можемо да урадимо. За сада планирамо да одржавамо засад на постојећих четрдесетак ари“, каже Николић.

Србија одлична за узгајање

Он истиче да се подручје наше земље показало као одлично тло за узгајање шафрана, о чему сведочи и анализа квалитета сувог тучка коју су прошле јесени урадили у Француској. Анализа је обухватила мирис, укус и боју и сва та три критеријума добила су највише оцене, а шафран из села Тамнич сврстан је у прву категорију.

„Тренутно, осим нас, нико други у Србији се не бави узгајањем шафрана на већој површини. Имали смо неколико купаца луковица, али су то биле мале количине, од 1.000 до 3.000 комада. Да постоје могућности за продају већих количина сигурно би било још домаћинстава који би садила веће површине. Ми не живимо директно од овог посла, што је олакшавајућа околност јер нисмо оптерећени њиме. Овај посао схватамо као вид неке физичке активности, коју би човек иначе требао да има“, сматра Николић.

Наш саговорник наводи да се шафран у ресторанима користи углавном као додатак пиринчу, риби и морским плодовима. Белгијанци и Французи га пуно употребљавају за алкохолна пића, пре свега за ликере и џинове. Швеђани га доста користе у пецивима. Током децембра обележавају празник Света Луција и тада многа пецива праве управо са шафраном.

„Ма га користимо за прављење чаја и лимунаде, сладоледа од ове зачинске биљке и меда са шафраном. Мед са шафраном има одличан утицај на људско тело. Чисте нити шафрана помешане са багремовим медом чине мед изузетно ароматичним, пуног укуса, мириса и боје. Сладолед са шафраном је по мени можда најбољи слаткиш који сам икада пробао, сладак је, а освежавајући“, описује Николић, не кријући задовољство што су његова супруга и он показали да је исток Србије пођеднако добар и за шафран и за винову лозу.

(Каматица)