ЗАВИЧАЈНИ ЗБОР - КОСИДБА ПО 24. ПУТ У БУКОВЦУ: Кроз обичаје сећање на културу и завичај

Своје вештине косачи су показали на 16 поља од 130 метара квадратних, а жири је оцењивао уједначеност кошења, народну ношњу, лепоту и брзину откоса.

Пре самог такмичења организован је и програм са спортско витешким дисциплинама, међу којима су многе и заборављене, варизање, клисање и крмање, а након тога уприличена су такмичења у дисциплинама као што су скок у даљ, надвлачење штапом, надвлачење конопцем и бацање камена с рамена.

На свечаном отварању манифестације присуствовала је министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски, која је истакла да Свесрпски сабор, одржан 9. јуна, није завршен.

Она је објаснила да су управо завичајни зборови и слична окупљања, значајни за чување традиције, обичаја, идентитета...

- Када се Срби окупљају и чувају сећање на културу и завичај тада су непобедиви - рекла је Ђурђевић Стаменковски.

 - Министарство за бригу о породици и демографију учествује на оваквим догађајима, јер они чувају нашу породичну заједницу. Срби су једна породица гдегод се налазе, поготово они који су силом прилике били принуђени да напусте вековна огњишта и који су са собом понели грумен свог завичаја.

Заменик градоначелника Новог Сада Игор Црнобарац навео је да се Завичајни збор одржава у славу сећања на прошлост, обичаја и традиције који су умногоме обликовали простор на којим је српски народ живео.

- Поготово млађе генерације имају моралну обавезу да се сећају сеоба, прогона и погрома кроз који је наш народ прошао од 17. века до 2004. године, а како би се такве ставри отргле од заборава и како се никад не би поновиле - казао је он.

 - Крајина је симбол и суштина српског идентитета и зато смо овде да пробамо да дамо одговоре на питања ко смо, одакле смо и куда идемо.

Да је косидба, као једна од најчешћих активности током летњих дана, била веома значајна за крајишке Србе, потврдила је и организаторка 24. Завичајног збора у Буковцу Ранка Срдић Милић.

- Кроз косидбу чувамо нашу приоритетну радиност јер су људи на тај начин обезбеђивали своју егзистенцију - навела је Ранка Срдић Милић. - Можда јесмо физички изгубили Крајину, али је сасвим разумљиво да је у нама појачан отпор да заштитимо оно духовно, а то можемо учинити само сабирањем, евоцирањем и чувањем наших обичаја.

А. Чегар