БЕЛОГЛАВИ СУП СПАСЕН ОД СИГУРНЕ СМРТИ Велика птица била уплетена у жицу и изнемогла ИЗВУКАО ЈЕ ЧУВАР НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА

Птицу у невољи, прича нам Жарко, приметили су гости једне оближње кафане, па су га позвали да помогне несрећној птици, не би ли је избавио и скинуо са ивице смрти. Одмах се упутио из центра Златибора, где иначе и живи, пешке у врлети Чиготе, на место где су му објаснили да се птица налази.

Све време, каже, био је у контакту са колегама из Специјалног резервата природе "Увац", који се иначе брину о белоглавим суповима, помоћу чијих је стручних савета и помогао птици.

- Чим сам му пришао, приметио сам да је у невољи већ неко време. Одмах сам му притекао у помоћ, а разлог због чега је дошао у ову ситуацију је, јер је приликом полетања закачио жицу, којом је била ограђена стока, и њоме замрсио крила, па одатле није могао ни метра - прича нам Жарко.

Наиме, ова јединка је непосредно пред полетање јела лешину угинуле животиње, па јој је и полетање, што би се у овом крају рекло, "сита стомака", било теже него иначе, а жица је још више отежала ситуацију.

- Приликом борбе да расмирси крила, само их је још више замрсио, па ми није било ни мало лако да му их ослободим за лет - додаје наш саговорник.

Током његовог спасавања, несрећни суп се није плашио и бунио, што би и било уобичајено, већ је био тако миран, а по Жарковој претпоставци, осетио је да би му само пружио помоћ. Ослобађање из заплетене жице, прича Пантовић, трајало је непуних сат времена, а љубав према природи и животињама, ослободила га је од икаквог страха.

- Био је изнемогао и исцрпљен, није га много времена делило од угинућа, али опет све се завршило добро - каже Жарко и додаје:

- Ниједног се тренутка нисам замислио да ли да кренем, већ сам без размишљања био одлучан да помогнем животињи. Једноставно то волим и осећам потребу да помогнем било коме ко се у природи нађе у невољи. И када је на крају коначно размрсио уплетену жицу, каже, птица је осетила слободу, и на сву срећу, сама полетела у правцу Увца и Златара.

Одатле је и долетела на Златибор, јер им се у кањону ове реке, међу обронцима планине, и налази природно станиште.

- Раширених крила, жељног слободе, пратио сам га док није "замакао" преко врхова Муртенице. Ето, све је опет било како треба, а мени је посебно драго, јер сам био у прилици да му помогнем и ослободим га - закључио је Пантовић.

(Telegraf.rs)