МЛАЂЕ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ МОГУ ДА ИМАЈУ ОЗБИЉАН РИЗИК ЗА ЗДРАВЉЕ Не шалите се... Ево шта утиче на срчани и мождани удар

За жене испод 50 година и мушкарце испод 65 година с гојазношћу током 10 или више година, дошло је до повећања ризика од срчаног и можданог удара за 25 одсто до 60 одсто. За жене старије од 50 година и мушкарце старије од 65 година није било повећаног ризика.

Резултати истраживања указују, да што раније неко почне да се лечи од гојазности, то је његово кардиоваскуларно здравље боље.

Гојазност је стање прекомерног накупљања масног ткива у организму, а означава телесну тежину с индексом телесне масе већим од 30кг/м2.

Гојазност представља фактор ризика за развој других патолошких стања или болести као што су: метаболички синдром, шећерна болест, хиперлипидемија, хипертензија, атеросклероза, респираторне болести, остеоартритис, малигне болести.

Срчани удар (инфаркт миокарда) је оштећење или одумирање једног дела срчаног мишића до којег долази због смањења или потпуног изостанка снабдевања крвљу и кисеоником. Срчаном мишићу треба велика количина енергије и кисеоника како би исправно функционисао. Енергија и кисеоник допремају се у мишић системом крвних судова, тј коронарним артеријама. Оне се одвајају из главне жиле, аорте, непосредно изнад аортног залиска, одмах по изласку из срца, и потом се у свом току гранају по површини срца.

Величина, а тиме и озбиљност срчаног удара (инфаркта миокарда), зависе од величине артерије која се затворила (тј. колико је велико подручје срчаног мишића које та артерија храни) и присутности евентуалне тзв. колатералне циркулације.

Мождани удар је нагло настали неуролошки поремећај узрокован поремећајем циркулације у мозгу што доводи до недовољне снабдевености одређених делова мозга кисеоником и храњивим материјама. Због недостатка кисеоника и храњивих материја долази до оштећења и одумирања нервних ћелија  у захваћеним деловима мозга што се манифестује оштећењем функција којима ти делови мозга управљају.

Мождани удар може да буде узрокован угрушком који зачепи артерију и онемогући проток крви кроз њу (исхемијски мождани удар) или пуцањем крвног суда и продирањем крви у околно ткиво (хеморагијски мождани удар).

Око 85 одсто можданих удара су исхемијски који могу бити последица стварања угрушка у оштећеној артерији која мозак снабдева крвљу (тромбоза) или откидањем комадића угрушка који је настао на другом месту (нпр. болесни срчани залисци), а крвном струјом допутује и заглави се у можданој артерији (емболија).

Око 15 одсто можданих удара су хеморагијски. Ако се крв из оштећене крвне жиле излије у мозак ради се о интрацеребралном хематому, а ако се крв излије у ликворске просторе онда се ради о субарахноидалном крварењу. Најчешћи узрок оштећења крвних судова у мозгу је атеросклероза која доводи до стварања наслага масноћа, везива, калцијума и других материја у крвним судовима, што узрокује сужавање и слабљење зида крвног суда.

Љ. Петровић